Почетак недеље обележила је вест о пронађеном лешу пса у каналу код Руменке. Ни крај седмице није прошао ништа боље. Мештане Космаја последњег дана јануара дочекао је тужан призор – велики број власничких и невласничких паса и мачака тог дана је отрован.
Мештани Космаја случај су пријавили надлежнима, а неки од власника и даље трагају за својим љубимцима.
Пет дана трајала је потрага за псом Бенијем. Он је данас пронађен, али нажалост, мртав.
Власник Бенија, Урош Урошевић, каже да су га нашли у дворишту код првог комшије.
„Не можемо да верујемо шта се десило. Дешавало се и то до сада, али у много мањој мери. Ово сад је највише. Огромна количина отрова је бачена. Велики број животиња је угинуо, највише паса. Процењује се преко 20 власничких, невласничких“, рекао је власник отрованог пса Урош Урошевић.
Отров је, претпоставља се, био у кобасицама и виршлама.
„Отров је бачен у наше двориште, на задњу капију. На пет места је бачен отров који је Бени појео“, казао је власник.
Леш пса пронађен у каналу
Ово нажалост није изолован случај. Само пар дана раније, у каналу код Руменке, насељу код Новог Сада, пронађен је леш пса. Удружење за заштиту животиња Нови Сад – СПАНС објавило је фотографије на којима се види да је пас убијен на свиреп начин.
Волонтерка овог Удружења Милена Бркљачић наводи за наш сајт да су пријаву да је пас виђен у каналу добили 26. јануара предвече, а да су на терен изашли наредно јутро. Према њеним речима, локација где је пас пронађен била је прилично неприступачна.
„Пас је био у води. Штене. Траком облепљен око врата, око њушке. Имао је огрлицу, али није чипован. Био је млад пас, шест или седам месеци”, наводи волонтерка Удружења.
Полиција је по пријави Удружења обавила увиђај, а Зоохигијена је однела тело пса. О случају је обавештена и ветеринаска инспекција. Како истиче, неизвесно је да ли ће бити рађена обдукција страдалог пса.
„Нама делује да је смрти претходило злостављање, али то морају да утврде надлежни“, наводи волонтерка.
Као Удружење, истиче, неретко се сусрећу са оваквим догађајима јер им управо поједини грађани јављају када виде овако нешто.
Илустрација: За мучење и убијање животиња предвиђене су и затворске казне и до три године
Убијање животиња – кривично дело
Активисткиња Татјана Лакета спашава и удомљава животиње. За три године, са улице је склонила њих 150.
Овај случај само је један у низу на који је реаговала тако што упозорава које су крајње последице некога ко овакво дело почини.
Лакета подсећа да Закон о добробити животиња прописује заштиту животиња од злостављања, мучења и убијања.
„Злостављање животиња није никакав прекршај, није само друштвено неприхватљиво, неморално – него је и кривично дело. Члан 269 Кривичног законика предвиђа казне за мучење, злостављање и убиство животиња”, подсећа Лакета.
Убијање и злостављање животиња у Србији регулисано је Кривичним закоником чије одредбе, између осталог предвиђају:
– Ко кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу, казниће се новчаном казном или затвором до две године.
– Ако је дошло до убијања, мучења или повређивања већег броја животиња, или је дело учињено у односу на животињу која припада посебно заштићеним животињским врстама, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.
Портал Н1 раније је писао о казнама за злостављање животиња. Александар Гаврић из организације Анимал Ресцуе Сербиа раније је рекао да је од 2006. до 2020. године, поднето више од 6.500 кривичних пријава, од чега је до суда дошло 400 случајева, а од тога 299 резултирало осуђујућим пресудама.
„Махом су биле у питању новчане казне које су смешне 20.000-30.000, динара, највећа за коју знам је 130.000 динара за убијену женку са штенцима у околини Ваљева, почетком 2022, по нека условна осуда а често се примењивао начело опортунитета, односно одустанак тужиоца од гоњења уколико се одређени новчани износ уплати у хуманитарне сврхе и тај износ се одређује од случаја до случаја“, навео је Гаврић.
Према његовим речима, изречено је само 26 затворских казни у трајању од два до шест месеци, и само једна у трајању од шест до 12 месеци. Што се малолетника тиче, како је навео, поднето је 46 кривичних пријава, осуђено је 13 њих, али ни у једном случају није изречена казна малолетницког затвора нити било која друга заводска мера.
Илустрација: Огласи су препуни понуда за нелегалну продају штенаца
„Људи отворено крше закон“
Активисткиња Лакета говорећи о казненој политици за злостављање животиња наводи и мањкавости саме примене.
„Ту долазимо опет до то приче да закон предвиђа санкције али да се нажалост врло ретко дешава да неко буде осуђен за то кривично дело“, наводи.
Како каже, мотивација за пријаву злостављања животиња изостаје.
„Ако комшија туче пса и ако га пријавим, тући ће мене. Ако држава не одреагује ја ћу сносити последице те пријаве. Људи се боје насилника“, наводи Лакета.
Поред спорости самог система у решавању оваквих случајева, наводи, постоје и они попут овог у Руменки, где за сада нема доказа који би упућивали на починиоца, а самим тим и на изостанак одговорности.
Према њеним речима, људи у Србији немају свест о заштити права животиња.
„Мислим да 90 одсто Србије не разуме да псу није добро ако живи на пола метра ланца, да не треба да једе буђав хлеб и коске које остану од ручка, без воде…“, истиче Лакета.
Нелегална продаја
Поред тога, Лакета упозорава и на нелегалну продају кућних љубимаца.
Како наводи, Закон о добробити животиња предвиђа да продајом кућних љубимаца може да се бави само одгајивачница, када су пси и мачке у питању, а када се ради о осталим кућним љубимцима могу и пет шопови који су на одговарајући начин регистовани.
„Међутим, у сваком тренутку, ви кад отворите огласе КупујемПродајем ви ћете наћи пет хиљада огласа сигурно за продају штенаца, најчешће те из кућне радиности. Људи отворено крше закон“, истиче.
„Казне врло благе“
Волонтерка Удружења СПАНС Милена Бркљачић наводи да су случајеви убистава животиња много чешћи него што то показује званична статистика.
„Много већи број случајева прође испод радара, а људи не пријављују сваки пут кад виде или једноставно игноришу“, истиче волонтерка.
Како би оваквих случајева било све мање, а случајева пријављивања све више неопходно је, сматра, да постоји константна едукација становништва.
„Неопходно је да постоји едукација грађана да разумеју да су животиње бића са емоцијама и осећањима и да схвате да је наношење оваквих повреда, убиство – кривично дело за које ће сигурно одговарати. Едукујемо људе да почну да осећају емпатију и према другим живим бићима, да се кажњава свако напуштање животиња, изостанак микрочиповања и остало“, објашњава.
Чак и када дође до неког судског процеса, наводи, казне су врло благе.
„Од почетка до краја ништа не функционише. Нисам стекла утисак из ранијих случајева да полиција интезивно ради на оваким случајевима и да истражују до краја шта се догодило“, појашњава наша саговорница.
Илустрација: И пси осећају бол и страх, имају емоције као и људи
„И пси осећају“
Активисткиња Татјана Лакета наводи да велики број људи нема развијену емпатију према животињама.
„Јако је мали број људи који заиста разумеју да та бића осећају и бол и страх и верују, имају емоције, могу да буду повређени, као људи“, истиче активисткиња.
Она сматра да је Закон о добробити животиња прилично добар и Кривични законик предвиђа санкције, али да би те новчане казне могле да буду веће.
„Чак и те казне нико не плати, односно толико их ретко плате, и то буде најнижи износ. То није довољна мотивација за људе да се држе закона“, закључује.
Републичка ветеринарска инспекција до објављивања овог текста није оговорила на питања Н1 поводом овог случаја.
Извор: https://n1info.rs/vesti/za-ubistvo-zivotinja-i-kazne-zatvora-ali-takvi-slucajevi-najcesce-prolaze-ispod-radara/
ФОТО: Pixabay
Остали текстови
Које цвеће је врло опасно за МАЧКЕ?
Како да уштедите приликом куповине хране за љубимце?
