Зашто бирамо ПСА који личи на нас?

Постоји једноставан психолошки механизам који објашњава зашто бирамо кућног љубимца који личи на нас. У стручној литератури, овај механизам се дефинише као психолошки феномен по ком смо склони да нам се неке ствари допадну само на основу тога што су нам познате.

У социјалној психологији, овај ефекат познат је као принцип сличности. Једноставно речено, желимо ствари које су нам познате. То објашњава зашто смо спремни да изнова и изнова читамо исту књигу, слушамо исту песму или гледамо исти филм.

Наше лице и изглед уопште су нешто са чим смо цео свој живот добро упознати. Наука указује на то да смо склони да волимо ствари које смо видели много пута у животу. Такође, преносимо део наших осећања на свако лице или објекат које нас подсећа на нас.

Неки психолози тврде да то објашњава зашто нека деца која ликом подсећају на родитеље уживају већу љубав у породици. Ово, такође, може да објасни зашто завршимо са кућним љубимцима који личе на нас.

Што су опште карактеристике једне расе паса сличније нашим цртама лица, та раса може у нама пробудити топлија осећања.

Љубав према кућним љубимцима који личе на нас може бити последица овог природног психолошког механизма – волимо ствари које су нам блиске. Ако имате дужу косу и покреивене уши, пре ћете изабрати кокер шпанијела или басета са дугима ушима, док се онима са краћом косом и откривеним ушима више свиђају сибирски хаскији или добермани, пси који имају усправне и високо постављене уши.

Илустрација: Наше особине утичу на кућне љубимце и чине да се они понашају као и ми

Неуротични људи имају неуротичне псе
Истраживачи су посматрали 1.600 паса из 50 различитих пасмина како би видели да ли ће се особине њихових личности временом променити. Резултати истраживања су показали да ће се променити.

Пси које узмемо за љубимце се, заправо, доста мењају и то је повезано са људима. Неуротични људи добијају неуротичног пса, а ово се исто односи на активног, разиграног, негативног или агресивног. Наше особине утичу на кућне љубимце и чине да се они понашају као и ми.

Корак даље направили су Мајкл Рој и Николас Кристенфелд са Универзитета Калифорнија, који су, како би одговорили на питање да ли пси личе на своје власнике, применили врло једноставану методу: упоређивање фотографија различитих паса са фотографијама њихових власника. Испитаници је требало да споје власника са његовим псом. Четрдесет пет парова власник-пас фотографисано је у неколико паркова у Сан Дијегу. Власници су фотографисани од струка нагоре, пси анфас, али видљиви у целини. Водили су рачуна да се позадине разликују, и бележили су колико година поседују пса. Претпоставка је била да пас личи на власника уколико их више од половине испитаника успешно повеже, пише Pet магазин.

Уједно су истраживали и два могућа узрока сличности, односно два могућа механизма која би могла утицати на сличности људи и њихових љубимаца.

Први је да циљано бирамо пса по личним преференцијама, једноставно јер нам се свиђа. То би значило и да постоји већа сличност уколико је у питању расни пас, јер у случају мешанаца не знамо и не можемо да предвидимо како ће изгледати кад одрасту. Такође, куповина расног пса укључује више разматрања и дужи процес доношења одлуке него импулсивно усвајање мешанаца, па би требало да више одговара жељама власника.

Други механизам се надовезао на ону стару, али потврђену тврдњу, да брачни парови током времена почињу да личе једни на друге.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/571082/dom/kucni-ljubimac/zasto-psi-lice-na-svoje-vlasnike

ФОТО: Pixabay