Сви смо ми ловци у слободно време

Моноштор је подручје очуваних шума, ритова, мочвара, рукаваца Дунава. У близини Моноштора је и највеће ловиште јеленске дивљачи којим газдује Јавно предузеће Војводинашуме. Али у околини Моноштора су и ловни терени на којима лови и о којима брине Ловачка секција у Моноштору. Активно је педесетак ловаца, међу њима и две жене, а однедавно је на челу Ловачке секције Иван Перишкић, млади Моношторац коме је лов само једна у низу активности, а све су везане за Моноштор и оно што село и његова околина имају.

Узгој, нега, заштита, па тек онда одстрел

Први ловац у селу Иван није постао тек тако. Требало је проћи све степенике, од помлатка, приправника, до ловца.

»Од четрнаесте године сам члан Ловачке секције Бачки Моноштор која функционише у систему Ловачког удружења Западна Бачка из Сомбора. Од седамнаесте до осамнаесте године сам био приправник, а након тога активни члан секције у пуном капацитету што значи да имам сва права и обвезе описане у актима секције. Лов је за мене начин живота, а за мене то дословно значи живети с природом«, каже Иван.

Појашњава да су ловци организовани у ловачким удружењима и њиховим секцијама. Каже, на првом месту су узгој, нега и заштита дивљачи и тек на крају каже долази одстрел.

»Наравно да то није све. Постоји још читава мрежа повезаних, сродних или логичних активности које се остварују пре, између и након побројаних активности да би секција функционирала на прави начин. Ловиште је подијељено у ревире где се о сваком ревиру брине одређени број ловаца«, појашњава Иван.

Као председник, Иван има додатних обвеза и одговорности, али како је растао уз ловце знао је шта прихвата и шта ће му бити обвезе.

»Сви смо ми ловци у своје слободно време. Релативно дуго сам у друштву па сам знао шта ме чека избором за председника. Моја задача као председника, наравно поред оних задатака који важе за сваког ловца, је да организујем рад секције, сазивам Управни одбор и Скупштину секције, пратим законитост у раду, нове прописе који евентуално буду донесени у овом подручју, те блиска сарадња с ловцима који обављају дужности ловника секције. Сарадња с ловницима је врло битна, јер се они баве организирањем лова било да је то групни или појединачни лов те организирањем бројања дивљачи. Осим тога, као председник секције одржавам вањске контакте кроз сарадњу с ловачким удружењем Сомбор, с инспекцијама које су надлежне за праћење прописа из овог подручја, мјесном заједницом на чијем територију секција ради те са свим институцијама и појединцима који покаћу интерес«, каже Иван.

Ловци су на терену и када нису у лову

За неупућене ловци су људи с пушкама који убијају дивљач, али такав дојам имају само они који не познају рад ловачких секција и друштава и све оно што ловци на терену чине како би одржали дивљач на подручју о коме брину.

»Свим члановима секције битно је одржати бонитет (вредност) ловишта и маични фонд дивљачи у ловишту. Бонитет је оцена заснована на више параметара који одређују његову вредност, а они најважнији су присуство воде, заклона, хране, мира које имају животиње. Ловиште је као једно целовито подручје подељено на мања подручја која се називају ревир, а у маичном фонду увек се гледа на ловиште као целину. Ревири се додјељују ловцима (група ловаца) и они се у оквиру свог ревира, кад се укаже потреба, морају бринути о исхрани дивљачи, пратити бројно стање дивљачи и сва догађања и промене у ревиру. Ако дође до смањења броја неке врсте дивљачи испод одређеног броја, пушта се дивљач из узгоја, а одстрелом се одстранјује прекобројна дивљач«, каже наш суговорник.

У моношторском ловишту су дивље свиње, предатори као што су шакали, лисице и јазавци, затим срнећа дивљач, зечеви, фазани, патке, гуске и препелице. Зец и срнећа дивљач тренутно се не лове, јер је бројност ове врсте драстично опала. На територију од око 2.000 хектара на којима лове моношторски ловци је и 19 аутоматских хранилица.

»Што се тиче исхране дивљачи, износимо у ловиште велике количине кукуруза и остале врсте хране. Ловци су на терену и када нису у лову. Храну за дивљач финанцирамо сами, нешто добијемо, нешто сами произведемо. Током године организујемо и акције чишћења терена«, каже Иван и додаже да ловци на терен излазе прикладно одевени у ловачку униформу.
Иванова ловачка прича само је једна од оних које би се могле испричати о овом свестраном Моношторцу. По струци је мастер инжењер шумарства – смер ловство. Упослен је у гимназији и средњој стручној школи Никола Тесла у Апатину, где предаје стручне предмете из подручја прераде дрвета.

»Слободно време користим за рад у својој радионици у којој се бавим обрадом дрвета. Неки кажу да сам уметник, но ја се само трудим дрвету дати и неку употребну вредност израђујући од њега ствари које се могу користити у свакодневном животу, а где год могу дајем му особност. Од тринесте године бавим се дрветом. У почетку сам правио дрвене играчке, као што код нас кажу дечје фигурице. Прво сам их израђивао за себе па сам онда израђивао поклоне за друге да бих се врло брзо изврстио те почео и продавати своје урадке. Данас радим широк спектар да кажем производа насталих обрадом дрвета, од сатова, подлошки за трофеје, намештаја, пепељара, предмета од рогова, привјесака, кухињских елемената, гумба, лустера те чак и кравате од јеленских рогова«, каже Иван који све побројано прави у радионици која је опремљена сувременим стројевима.

Не одбија ни посетиоце у својој радионици; неретко су то деца, а Иван их упознаје с тајнама свог умећа рада у дрвету.

»Догађа ми се да желим нешто урадити и за своју душу, имам идеје али често не стижем. У слободно време, па макар то били рани јутарњи или касни ноћни сати, и дрво дође на ред«, каже Иван.

Као посебност истиче израду медведа у храстовом стаблу. Постављен је као туристичка атракција испред куће његових родитеља. Фигура је то медведа радена у деблу храста старом око 260 година. Висина медведа је 1,7 метара, а обујма у једном делу 3,5 метра. Уз осмијех још додаје да му се обитељ већ генерацијама бави пчеларством те да и он познаје све тајне овог заната. Не бави се пчеларством но родитељима Ивици и Аници радо помаже и око тог посла.

Жељко Шеремешић

Извор: Хрватска ријеч