Ако сте власник мачке, вероватно сте небројено пута уочили да је мачка у стању да се провуче кроз веома уске пролазе и смести у изузетно тесним отвореним предметима. Мачије тело као да је од течности, па најновија студија управо даје резултате о томе колико је оно прилагодљиво простору у који мачка улази, у зависности од њене процене. У појединим ситуацијама мачија тела су налик течности: ако мачка пожели да се увуче у теглу, она ће то и урадити, савијајући се и прилагођавајући простору као да јој је тело течно.
Наука је то сада доказала: када се суоче са веома малим просторима, мачке ће оклевати ако процене да су отвори премали, али ће увек покушати да прођу кроз њих, понашајући се као да им је тело у течном стању, преноси Sciencealert. Ова тврдња указује на то да мачке, осим што се понашају слично течности, показују и одређену меру самосвести о сопственој величини. Ово откриће приписује се етологу Петеру Понграцу са Универзитета Еотвос Лоранд у Мађарској и доприноси бољем разумевању мачијег осећаја себе – кључног показатеља при процени когнитивних способности врсте.
Флуидност мачака није промакла науци. У 2014, рад физичара М. А. Фардина показао је да, с временом, мачке се претварају у “течност” да би се прилагодиле облику у који уђу. Ово би, у прилично маштовитом смислу, могло ставити мачке у категорију аморфних материја – не баш чврстих и не сасвим течних.
Понграцово истраживање је спроведено да би се утврдило показују ли мачке показују свест о сопственом телу. Он је учествовао у сличној студији о псима 2019. која је открила да наши псећи пријатељи имају свест о својој величини и користе то знање за доношење одлука, пошто показују опрезност кад треба да уђу у простор који је премали за њихова тела.
Илустрација: Мачке фасцинирају чак и научнике
Мачке је мало теже проучавати, јер су самосталније и раде готово искључиво оно што саме желе и не воле експерименте. Понграц је осмислио експеримент који одговара окружењу пријатнијем за мачке, постављајући даске са изрезаним отворима, прве серије различите ширине, а друге различите висине. Иако је само 30 од 38 одабраних мачака завршило експеримент, резултати њиховог учешћа су овакви: мачке су се без оклевања провлачиле кроз већину отвора како би стигле до власника који је стајао на другој страни, чак и када је рупа била велика као половина ширине мачијег тела. Али, кад су пролазиле кроз отворе на панелима различите висине, мачке су оклевале ако је отвор био краћи од висине телесног гребена, па су чак тражиле алтернативна решења, као што је прескакање панела.
Ово понашање се чешће јавља код мачака високих гребена што указује на то да су мачке свесне величине свог тела кад треба да донесу одлуку о некој физичкој активности.
Експеримент се одвијао у домовима мачака – окружењу у коме су се оне осећале безбедно – па је мало вероватно да је оклевање било последица опреза у погледу сазнања о томе шта је с друге стране панела.
Резултати експеримента указују на то да мачке имају различиту перцепцију нечег што је уско и отвора који се налази на висини. Уски отвори су по њима у реду и да би ушла у њих, мачка ће се понашати као паста за зубе. Међутим, висина отвора захтева више пажње, потенцијално зато што мачка мора да чучне да би прошла кроз њега. Мачкама је изгледа теже да се провуку кроз отворе постављене ниско него да се прогурају кроз узан пролаз који је постављен високо. Осим тога, мачке постају опрезније када морају да се спусте ниже, јер се тад осећају рањивијим.
Понграц планира нове експерименте којима ће тестирати свест мачака о њиховој величини и тежини у изазовнијим ситуацијама. Ово истраживање је објављено у iScience.
Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/vesti-i-dogadjaji/svet-ljubimci/3984325-macije-telo-je-definitivno-vodeno-i-ponasa-se-kao-kalodont-rezultati-su-najnovije-studije
Остали текстови
Да ли пси смеју да једу бундеву?
