Може ли риба да се удави, да ли друге врсте животиња које живе под водом понекад имају проблеме са дисањем и може ли било шта на неком воденом дну поћи наопако?
С обзиром на то да рибе живе и дишу под водом, помисао на њихово дављење изгледа као шала, али одговор који следи није тако шаљив као што бисте очекивали.
Може ли риба да се удави
Како тврди Discoverwildlife, дављење је “смрт утапањем у течности” и према овом објашњењу риба се не може удавити. Међутим, риба може да се угуши кад слатка вода не садржи довољно раствореног кисеоника, било као резултат еутрофикације (вишак хранљивих материја) или због суше.
Многе рибе морају стално да пливају како би вода увек текла поред њихових шкрга. Ајкуле не могу да преживе када их након што им одстране пераје баце назад у море, јер без пераја не могу да пливају и зато ће се угушити. Неке рибе, међутим, могу да пумпају воду кроз уста и преко шкрга, што значи да извесно време не морају да пливају.
Рибе се могу угушити ако им се шкрге оштете опремом за пецање, на пример, или у борби са грабљивцем. И болест може бити фактор гушења рибе, јер се бактерије могу везати за шкрге, блокирајући их у филтрирању кисеоника.
Илустрација: Риба теоретски може да се угуши ако у води нема довољно кисеоника
Може ли риба да дише ван воде
Ако се риба нађе ван воде, шкрге јој се слепљују и смањују простор за размену гаса што на крају доводи до гушења. Неке рибе могу да преживе ван воде дуже од других: јужноамеричка арапаима је највећа слатководна риба на свету која порасте око 3 метра. Она има веома мале шкрге, а модификовани рибљи мехур омогућава јој да узима кисеоник из ваздуха. Као таква, арапаима може да преживи ван воде до 24 сата.
Постоји риба која може да удише ваздух: то је плућна риба. Први пут појавила се пре око 400 милиона година, а данас постоји шест живих врста које живе у рекама и језерима у Африци, Аустралији и Јужној Америци. Ове рибе излазе на површину да дишу, увлачећи ваздух у своја примитивна плућа која су адаптација рибљег мехура. Ова анатомија им омогућава да преживе током периода суше, када се закопају у блато.
Морски сисари и гмизавци као што су китови и корњаче дишу као и људи тако што излазе на површину и удишу ваздух. Они задржавају дах много дуже: најдужи забележени период у коме кит није узимао ваздух 138 минута, и то код Кувијеровог кљунастог кита, показало је истраживање из 2014. године.
Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/vesti-i-dogadjaji/zabava/4019283-riba-moze-da-se-ugusi-u-vodi-evo-i-kako
ФОТО: Pixabay