Питање да ли су мачке или пси интелигентнији прати љубитеље животиња већ деценијама. Пси углавном имају већи мозак, нарочито припадници крупнијих раса, али и већи број неурона. На пример, истраживања показују да златни ретривер има око 623 милиона неурона у можданој кори, мањи пас око 429 милиона, док мачка има приближно 250 милиона. Пси имају и више неурона у мозгу у целини.
Међутим, број неурона није једино мерило интелигенције. Много је важније како их животиња користи. Осим тога, пси су знатно више проучавани од мачака, па су њихове способности боље истражене. Један од разлога је и то што мачке много теже прихватају нова окружења, па их је компликованије укључити у лабораторијска истраживања.
Упркос томе, научници су успели да упореде интелигенцију паса и мачака кроз неколико кључних области.
Социјална интелигенција
Један од начина да се процени колико животиња разуме намере и понашање других јесте такозвани тест нерешивог задатка.
Током експеримента пас најпре научи да дође до хране у посуди. Затим се посуда затвори тако да храна постане недоступна, а истраживачи посматрају да ли ће пас потражити помоћ човека. Типично понашање подразумева поглед ка особи, затим ка посуди, па поново ка особи, што представља начин комуникације којим пас показује шта жели.
Резултати показују да пси заиста траже помоћ људи. У појединим истраживањима обраћају се искључиво власнику, док у другим траже помоћ и власника и непознате особе.
Још занимљивије је то што умеју да разликују коме треба да се обрате. Ако једна особа редовно отвара посуду, а друга само додаје храну, пас ће поглед усмерити управо ка оној која може да реши проблем.
Код мачака је спроведено мање оваквих истраживања. У једном експерименту и мачке и пси успешно су проналазили сакривену храну када би им човек показао где се налази.
Међутим, за разлику од паса, већина мачака није тражила помоћ. Док су поједине погледом наизменично пратиле човека и храну, већина је наставила да сама покушава да дође до плена.
Илустрација: Научници су утврдили и да мачке могу да препознају да ли им човек посвећује пажњу или их игнорише
Ипак, истраживања показују да мачке одлично користе визуелну комуникацију. Примећено је да чешће гледају наизменично човека и посуду када је немогуће отворити је, него када постоји начин да се до хране ипак дође.
Научници су утврдили и да мачке могу да препознају да ли им човек посвећује пажњу или их игнорише, што је способност коју имају и пси.
Да ли умеју да броје?
Ако свом љубимцу обично дајете три посластице, а једног дана му понудите само једну, да ли ће приметити разлику?
Одговор је потврдан.
У експериментима научници животињама нуде две количине хране, на пример један или осам залогаја, и посматрају коју ће изабрати. Ако доследно бирају већу количину, значи да разликују број.
И пси и мачке успешно пролазе овакве тестове. Исто важи и за мачиће и штенце старе свега два месеца, иако су они нешто мање прецизни.
При томе се углавном ослањају на вид. Када су пси могли само да нањуше храну, без могућности да је виде, нису поуздано бирали већу количину.
Да ли препознају себе?
Један од најпознатијих тестова интелигенције јесте тест са огледалом.
Животињи се на тело стави ознака коју може да види само у огледалу. Ако покуша да је уклони, сматра се да препознаје сопствени одраз. Овај тест успешно пролазе шимпанзе, боноби и поједине врсте риба.
Пси и мачке га, међутим, не пролазе.
Због тога су научници осмислили другачији приступ заснован на чулу мириса.
Биолог Марк Бекоф извео је експеримент са својим псом Џетром. Пас је показивао много веће интересовање за снег обележен урином другог пса него за сопствени, чак и када је његов урин био премештен на друго место.
Касније је професорка Александра Хоровиц развила такозвани „мирисни тест огледала“. У узорак урина пса додала је мирис слезине угинулог пса. Показало се да пси много дуже њушкају сопствени урин када му је додат нови мирис него урин непознатог пса, што указује на то да препознају сопствени мирис.
Илустрација: На интелигенцију утичу и генетика, рано одрастање, социјализација, искуства и свакодневни живот
Код мачака је утврђено да могу да разликују сопствени измет од измета познатих и непознатих мачака.
Ипак, прави мирисни тест, какав је спроведен код паса, још није урађен на мачкама у лабораторијским условима.
Ко је, на крају, паметнији?
Интелигенција није једна особина, већ скуп различитих способности које долазе до изражаја у различитим ситуацијама. Зато одговор није једноставан.
Један од начина да се процени сналажљивост јесте питање како би се животиње снашле без људи.
Већина мачака вероватно би без већих проблема сама проналазила храну и опстала у природи. Код паса би ситуација била различита. Док би се поједини лако прилагодили, многи би имали озбиљне потешкоће.
На интелигенцију утичу и генетика, рано одрастање, социјализација, искуства и свакодневни живот. Стручњаци сматрају да се способности могу развијати тренингом, чак и код мачака, уз примену позитивног подстицања.
Вероватно управо због тога што пси чешће пролазе обуку и више сарађују са људима, они имају предност у задацима који захтевају заједничко решавање проблема.
Важну улогу има и раса. Пројекат Genius Dog Project проучава псе који могу да запамте називе најмање десет играчака. Већина таквих изузетно надарених паса припада раси бордер коли, али има их и међу другим расама и мешанцима. За сада није познато да мачке поседују такву способност, мада је она веома ретка чак и међу псима.
На крају, научници закључују да су и пси и мачке изненађујуће интелигентни, али свако на свој начин. Зато је можда најбоље да не тражимо победника, већ да ценимо свог љубимца управо онаквог какав јесте.
Извор: https://nova.rs/magazin/lifestyle/ko-je-pametniji-macka-ili-pas-naucnici-su-konacno-dali-odgovor/
