ФИЗИЧКИ контакт са псом има много дубљи ефекат од самог побољшања расположења. Ново истраживање је открило да мажење пса може ојачати отпорност власника на будући стрес, пише Нењсњеек .
Научници са Универзитета у Инсбруку открили су да власници који су додирнули своје псе након стресне ситуације показују нижи ниво стреса када су се суочили са накнадним изазовом. Психолог и неуропсихолог др Моника Бернтсен, која није била укључена у студију, објаснила је за Нењсњеек да интеракција са познатим псом шаље сигнал нервном систему да је окружење безбедно.
„Људски мозак стално тражи одговор на једно питање: да ли сам безбедан? Када мазите пса кога познајете, тело шаље потврдан одговор, без потребе за свесним размишљањем. Спори, ритмични додири, топлина и присуство мирне, познате животиње говоре нервном систему да се опусти“, објаснио је Бернтсен.
Два испитивања притиска
У студији, објављеној у часопису „Биологицал Псyцхологy“, учествовало је 64 власника паса – 51 жена и 13 мушкараца, просечне старости 34 године. Сваки учесник је довео свог пса, који је морао бити стар најмање две године, здрав и навикнут на непозната окружења.
Истраживачи су подвргли учеснике двама стресним задатцима: временски ограниченом квизу општег знања и вежби менталне математике. Током квиза, имали су само пет секунди да одговоре, а у математичком задатку морали су да броје уназад док прате трепћућу тачку на екрану. Истраживач их је пратио путем видео позива и давао им негативне повратне информације.
Учесници су прошли кроз два одвојена тест блока. У једном су могли слободно да комуницирају са својим псима и да их мазе. У другом, пси су били држани у близини на кратком поводцу, а власници су могли да их виде и разговарају са њима, али им није било дозвољено да их додирују.
Неочекивани резултати
Истраживачи су користили ЕЕГ и ЕКГ да би пратили мождану активност и срчани ритам учесника и питали их како се осећају у кључним тренуцима. Првобитни циљ је био да се утврди да ли мажење пса помаже људима да се брже опораве од стреса, али резултати нису показали никакву предност у смислу тренутног опоравка. Значајне разлике су се појавиле тек током другог стресног задатка.

Илустрација: Истраживања су показала да мажење пса и физички контакт има много дубљи утицај на људе него што се то мислило
Након првог изазова, учесницима је дата пауза од пет минута. Они који су додирнули своје псе током ове паузе показали су блажи биолошки стресни одговор током следећег задатка. Скенирање мозга је потврдило да су ови учесници одржавали већу активност алфа таласа, што указује на мању активацију мозга. Овај ефекат није примећен код оних који нису додирнули своје псе.
„Безбедносна порука“ за мозак
Др Бернтсен каже да се овај ефекат може повезати са физиолошким ефектима нежног додира, који укључују активацију парасимпатичког нервног система и повећање окситоцина, хормона који може смањити број откуцаја срца и ниво кортизола. Она то упоређује са феноменом „друштвеног јастучића“, који се јавља када смо окружени особом од поверења током стресне ситуације.
„Мозак који је управо примио поруку да је безбедан улази у следећу стресну ситуацију са много мирнијом почетном тачком. Има више ресурса и не прелази из стања мировања у панику тако брзо“, рекао је Бернтсен.
Такође је нагласила да је кључно колико добро познајемо пса. „Мозак прво мора да процени непознатог пса. С друге стране, ваш сопствени пас је годинама ‘учио’ ваш мозак да је безбедан са њим, па смирујући сигнал стиже брже и има дубљи ефекат“, додаје она.
Истраживачи су такође открили да субјективна осећања учесника нису увек одговарала њиховим биолошким одговорима. Нивои стреса које су људи сами проценили нису увек одговарали ономе што су показивали њихови откуцаји срца и активност мозга.
То није лек за анксиозност
Генерално, налази указују на то да физички контакт са псом првенствено утиче на реакцију тела на будући стрес, а не на опоравак од стреса који се већ догодио.
Др Бернтсен, међутим, упозорава да ове резултате не треба тумачити као доказ да мажење пса лечи анксиозност. „На дуге стазе, редовни тренуци смирености попут ових могу помоћи у одржавању нижих основних нивоа стреса, али већина студија је мала и краткорочна. Ово није лек за анксиозност, већ приступачан и пријатан начин да се нервни систем припреми за изазове“, закључила је.
Извор: https://www.index.hr/ljubimci/clanak/mazenje-psa-jaca-otpornost-na-buduci-stres/2852568.aspx