Аскаридозу изазивају цревни паразити (Toxocara canis i Toxocara leoninaа) који личе на кишне глисте. Преноси се на разне начине па и преко мајке на плод, путем крви.Готово две трећине штенади има у себи ове паразите што се и види по њиховим набреклим стомачићима („пупавост“). Да би се из јаја развио одрасли паразит потребно је да прође 25 дана.
Глисте проводе свој живот у танким цревима где се хране цревним соковима што ремети исхрану штенади. Осим тога оне луче отрове који утичу на нервни систем домачина. Глисте пас избацује путем измета или повраћањем када се могу препознати и голим оком. Аскаридоза се релативно лако лечи лековима за одстрањивање паразита.
Kако пси добијају пантљичару?
Извор ехинококозе је обично пас који има пантљичару, а болест се идентификује тако што се јаја пантљичаре уоче под микроскопом, пошто се голим оком не виде. Ехинокока или у народу познатија као пантљичара живи у цревима пса. Из црева јаја се избацују изметом у спољну средину, па се и на тај начин зараза шири. Инфекција код људи и животиња настаје када јаја ехинококе доспеју преко неопране или непроверене хране или течности у организам.
Пас се инфицира када дође у контакт са ларвом из које се развија пантљичара ехинокока. Мера заштите је повремена ветеринарска контрола измета на цревне паразите и употреба лекова који се дају псима против пантљичаре и других цревних паразита.
Илустрација: У танком цреву пса могу се наћи и кончасте глистице
Kоји су још опасни цревни паразити за пса?
У својој книзи „Болести и нега паса“ др Владимир Литричин наводи да су опасни цревни паразити још Dipylidium caninum (псећа пантљичара, дугачка од 20 до 70 цм) којом се пас инфицира када поједе псећу буву у којој се налази заметак поменутог паразита, а ту су и Teania hydatigena (дугачка од 1,5 до пет метара), Teania pisiformis (дугачка од 0,5 до два метра) која се развија у зечевима и кунићима, Teania multiceps (дугачка од 40 цм до једног метра) која се развија у мозгу овце и Mesocestoides lineatus (дужине од 30 цм до 2,5 метра) чије ларве се развијају у мишевима, пацовима и другим глодарима,а које могу инфицирати пса.
Такође, у танком цреву пса могу се наћи и кончасте глистице (дужине од 10 до 20 мм) Ancylostoma caninum и Uncinaria stenocephalia које код паса изазивају анклистомијазу, иначе велики проблем код штенади и млађих паса.
Шта је дехелминтизација?
Редовном дехелминтизацијом или, народски речено,чишћењем паса од унутрашњих паразита, имаћете здравог пса или кују, њихово здраво потомство али ћете тако заштити и себе и своје најмилије од могуће заразе.
Глисте код паса, које се деле на округле (Nematode) и пљоснате-пантљичаре (Cestode), дијагностификују се лако -микроскопским прегледом измета. Овај метод је брз, јефтин и проверено поуздан.
Илустрација: Аскаридоза се релативно лако лечи лековима за одстрањивање паразита
Kада да очистимо љубимца од унутрашњих паразита?
Сузбијање унутрашњих паразита код младих паса треба почети са две недеље старости, поновити са четири а после и када напуне осам, односно 12 недеља старости. Исти поступак чишћења треба поновити са четири, па са пет и шест месеци старости јединке. Kод одраслих паса пожељно их је чистити од унутрашњих паразита свака три месеца па и чешће уколико постоји реалан ризик од инфекције. Kод узгојних куја дехелминтизацију треба урадити пре парења, поновити десет дана пре порођаја а потом кују треба наново очистити од унутрашњих паразита заједно са штенцима, дакле две недеље после кочења.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay
Да ли мачке могу да памте људе?
Ово су најслађи и најоданији пси на свету
