Приликом избора пса за кућног љубимца, многи се питају да ли је боље набавити расног или мешанца, пре свега због отпорности пса на болести и општег здравственог стања. Недавна научна истраживања бацају ново светло на ову тему и пружају интересантан увид у разлике између мешанаца и расних паса.
Један од главних разлога зашто мешанци могу да буду отпорнији на болести је њихова генетска разноликост. За разлику од расних паса, који су често резултат парења унутар уског генетског базена, мешанци потичу из различитих генетских линија.
Ова разноликост смањује вероватноћу наслеђивања одређених генетских поремећаја и болести које су уобичајене код неких расних раса.
Студија објављена у „The Journal of the American Veterinari Medical Association“ анализирала је медицинске податке преко 27.000 паса и упоредила учесталост наследних болести код расних паса и мешанаца. Резултати су показали да су људи мешовитих раса у просеку имали мању учесталост генетских болести, попут дисплазије кука, срчаних проблема и одређених облика рака.
Истраживања су такође показала да су расни пси склонији одређеним аутоимуним болестима и алергијама. Ово је често резултат селективног узгоја у циљу постизања специфичних физичких карактеристика, што може довести до повећаног ризика од генетских поремећаја.
Илустрација: Мешанци најчешће живе дуже од чистокрвних паса
Још једно занимљиво откриће из истраживања је да мешанци често живе дуже од својих чистокрвних колега. Иако има изузетака, просечан животни век мешанаца је нешто дужи, што се приписује њиховој отпорности на болести и генерално бољем здрављу.
С друге стране, расни пси често имају предности као што су предвидљивост у погледу величине, темперамента и изгледа, што је многима важно при избору кућног љубимца. Такође, одређене расе су узгајане за специфичне сврхе, као што су лов, чување или терапија, што их чини идеалним за ове задатке.
Међутим, важно је напоменути да је брига о расном псу захтевнија када је у питању здравље. Потенцијални власници морају да буду спремни на додатне трошкове здравствене заштите, као и на редовне ветеринарске прегледе како би на време открили потенцијалне проблеме.
Иако су мешанци често отпорнији на болести захваљујући својој генетској разноликости, то не значи да расни пси нису добри кућни љубимци. Кључ је у доношењу доброг избора и разумевању специфичних потреба и здравствених ризика сваког пса. Без обзира да ли сте изабрали мешанца или расног пса, најважније је да им пружите љубав, бригу и пажњу коју заслужују, пише Index.hr.
Извор: https://n1info.rs/magazin/ljubimci/da-li-su-mesanci-otporniji-od-rasnih-pasa-sta-kaze-istrazivanje/