Током обуке пса не смете мењати ни саме речи гласовних наредби које сте усвојили на почетку вежбања. Уз то, одлично би било и да сви укућани користе потпуно исте гласовне наредбе као и ви како се пас не би додатно збуњивао.
Ово последње је, међутим, веома тешко спровести у живот нарочито ако у кући имате малу децу која ће на неки свој, дечији, начин наређивати псу да нешто уради. Последица тога ће бити да ће пас вас и још неке укућане потпуно уважавати и покоравати се вашим наредбама, а да ће неке чланове вашег „породичног чопора” потпуно игнорисати.
Разлог таквом његовом различитом понашање лежи у томе што те друге особе не знају да му нареде на начин како то баш ви, као вођа чопора – радите.
Имајте ово увек на уму. Јер, биће тренутака у обуци када ћете се и сами запитати зашто пас нешто није урадио а што је јуче тако добро радио. Тада се преиспитајте: да ли сте, током ове вежбе, и сами били доследни у свему? Хм?…
Мање-више сви пси воле и разумеју доследност свог власника у понашању према њима. Самим тим и ваш пас ће знати, не само у обуци већ уопште, шта може да очекује од вас уколико је добар и послушан. Такав третман према њему даје му осећај сигурности и омогућава му да тачно зна шта би требало да уради следеће.
Разумемо ли говор њиховог тела? Сигнали које нам они дају нису увек оно што ми мислимо да јесте…
Овде треба подсетити да су вежбе током обуке непосредно повезане са односима који владају у сваком чопору, односно са статусом надређености или подређености сваке јединке. Ти односи засновани су на врло прецизно дефинисаним правилима у чопора тако да сваки његов члан тачно зна како треба да се понаша у заједници.
Значи, ако у обуци нисте доследни (тј. не радите по утврђеним правилима!) то може да збуни пса, па и да код њега изазове одређену нервозу. Тада пас неће разумети шта се од њега тачно тражи и доћи ћете, због тога, у ситуацију обостране фрустрираности.
Говорећи практично то значи да не смете да му једнога дана, рецимо, забраните да лежи на вашем троседу а да му онда, наредног дана (зато што је, наводно, био добар), допустите да то исто ради. Или, на пример, да му, за време обуке, допустите да не уради вежбу онако како ви захтевате и да то прође без икакве „вербалне санкције” а да га онда, други пут, чак и ударите зато што вас није послушао и урадио вежбу како треба.
Значи, доследност је „мајка обуке”! То никада немојте да заборавите!
Да ли је боље награђивати или кажњавати пса за време обуке?
У обуци паса је много целисходније, такозваним позитивним појачањем, односно хваљењем и награђивањем пса (када нешто сам добро уради) доћи до њеног циља него то исто постизати кажњавањем.
Иако је сваки пас јединка за себе за све њих је заједничко да воле да буду награђени за своју покорност и лојалност. То може бити лепа реч, похвала, мажење по глави или по плећки, нека посластица, бодрење, заједничка шетња после успешно одрађене вежбе… У зависности од природе вашег пса направите сами ту градацију похвала јер неки пси ће више волети шетњу од кексића, а неки само вашу лепу реч.
