Зец у дивљини: Враћање плашљивог скочка у природу

Пролећно сунце тек што је пробило облаке када смо се нашли на локацији где су дивљи зечеви пуштени у природу. Један од ретких тренутака када човек исправља своје грешке. Србија, као и већи део Европе, суочава се са озбиљним проблемом – зец, симбол плодности, на нашим просторима постао је угрожена врста.

Зашто зечеви не “скокну” до опоравка?

Упркос познатој изреци “множи се као зечеви”, стварност је другачија. Зечеви су изузетно осетљиви. Свака промена у њиховом окружењу – од пољопривредних радова до криволова – одражава се на њихову способност размножавања. У Србији многа ловишта практично су остала без ове врсте.

„Данас смо пустили десет зечева“, прича један од организатора акције. „Ово је прво пуштање у нашем ловачком друштву, а можда и у целој историји овог краја. План је да овакве акције наставимо у наредним годинама.“

Како преживети у новом свету?

Зечеви који се враћају у природу долазе из једине одгајивачнице у Србији, коју води Мирослав Анђелић. Он већ 15 година са великом пажњом одгаја зечеве који би могли опстати у природи.

„Кључ је у правом времену пуштања“, објашњава Мирослав. „Зими је преживљавање изазовно, али ако се зечеви пусте у јесен или рано пролеће, имају шансу да се прилагоде пре него што наиђу мразеви или снег.“

Мирослав упозорава на ризике. Природно станиште зечева све више је угрожено: интензивна пољопривреда, преорана земља и недостатак вегетације у равничарским крајевима остављају зечеве без заклона и хране. „Има места где, кад се покоси неколико хиљада хектара, за њих више нема живота.“

Колико је довољно?

Да би се популација обновила, акција пуштања мора се понављати. Један зец може прелазити и до 7 километара дневно, што значи да је за опоравак популације на једној територији потребно много више јединки и времена.

„Европске земље су то озбиљно схватиле“, каже Анђелић. „Овакве пројекте подржавају и државе, јер је опстанак зечева од виталног значаја за екосистем. Србији је потребно бар десетак одгајивачница, али за сада сам једини који се тиме бави.“

Срце које пукне од страха

Зец је изузетно плашљива животиња. Мирослав каже да су забележени случајеви да им срце пукне од страха. „Када зец дође у природу, треба му неколико дана да се привикне. Сваки шушањ за њега је аларм. Али ако преживи прве недеље, има добре шансе.“

Овај пут, свих десет пуштених зечева пронашло је свој нови дом. Да ли ће успети да опстану и размножавају се? То зависи од човека. Али једно је сигурно – у овом малом, али значајном кораку природа је добила шансу за нови почетак.

Извор: Б92

Фото: Снимак екрана Б92

Новинар: Тибор Петрик