Турска ван је, најкраће речено, прелепа мачка. То је бела мачка са црвеносмеђом флеком на глави и са раскошним репом исте такве боје. Потиче из источне Турске, односно из краја око тамошњег језера Ван по коме је и добила име. Неки тврде да је ова мачка била ту и пре него што су Османлије дошле у данашњу Турску, па зато и не чуди легенда о пореклу ове мачке која каже да је њен давни предак, црвенкастосмеђег репа, скочио сам са Нојеве барке и допливао до копна. По другој причи, ову врсту мачака благословио је сам Алах, а места где ју је дотакао обојена су и данас црвеносмеђом бојом.
Осим ових народних предања и историјске чињенице нам говоре да су корени ове полудугодлаке беле мачке веома дубоки; древни Хитити урезивали су лик те мачке на свој накит, печате и орнаменте. Римљани су ликом мачке украшавали своје штитове и тиме показивали свој статус у војсци и друштву. Ипак, не треба заборавити да је ван мачка у Турској – проглашена националним благом.
Европска прича турске ван мачке почиње средином прошлог века када су две Енглескиње успеле да прошверцују из Турске две мале маце у Енглеску. Године 1969. следи и њено званично признање, а захваљујући енглеским одгајивачима који су јој интелигентно побољшали и генетику, турска ван мачка постаје популарна и на старом континенту.
За ову мачку је занимљиво да воли воду и да се радо купа кад је у њеној близини. Нема поддлаку што је реткост у мачака које имају ту дужину длаке. Крзно јој је специфично глатко, меко на додир, као кашмир. Међутим, треба поменути и да је за сву лепоту свог изгледа овој мачки потребно петогодишње стасавање.
Турска ван мачка је здрава, отпорна, снажна, издржљива и сналажљива животиња. Привржена је људима и лако се прилагођава годишњим добима, јакој зими и веома топлим летима. Почетком пролећа треба је свакодневно чешљати. То је период лињања кад се она и природно прилагођава топлијем времену. И зими се може чешљати јер ван мачке то воле. Али, треба запамтити да се овој мачки реп никад не чешља; одржавање репа је само њено право и длака јој никад неће бити закривљена.
Свој леп изглед ван мачка дугује и свом карактеристичном длакавом оковратнику. Црвеносмеђа флека на глави и исте такве боје реп могу бити и црне боје, плаве (нијанса сиве), крем (што је реткост) и комбинације по две од наведених. Постоји још једна, изузетно ретка, подврста ове мачке а то је чисто бела турска ван.
Глава јој је кратка, облика тупог троугла, нос средње дуг и раван, брада снажна. Уши велике и добро обрасле, широке у основи и лагано заобљених врхова. Спољња боја длаке ушију мора бити беле, а са унутрашње стране ружичасте боје. Уши су јој смештене врло близу једно другом и високо су постављене на глави. Очи ове мачке су велике, овалне, лагано искошене, а боја може бити плава, боје амбре, али може бити једно око плаве а друго боје амбре. Очни капци су уоквирене ружичастом бојом.
Тело јој је дуго, врло снажно, мишићаво, средње тешко и снажног врата.
Ноге су средње дужине, шапе округле и нежне са чуперцима длака међу прстима.
Реп јој је средње дугачак и богато обрастао длаком, а може бити и благо пругаст. Крзно је полудуго, нежно, свиленкасто и без поддлака; треба да је бело без трагова жућкасте боје. Ова мачка на лицу има две мрље у боји раздвојене белом пругом. Носно огледало и јастучићи на шапама су ружичасте боје.
Турска ван мачка је веома интелигентна, активна, тврдоглава, независна и разиграна животиња. Али, она је веома привржена људима и управо зато може вам бити идеалан кућни љубимац.
Душан Мариновић
Београд: гробље за кућне љубимце за неколико недеља у употреби, ево како ће се користити
Остали текстови
Сви је знамо као Француску, а пудла је заправо из Немачке!
Како се пас научи да чува стадо и зашто то воли
