Када штенци треба да престану да сисају?

После четврте недеље живота, време је да се штенци одбију од дојења. Дајмо им млевено кувано месо неколико пута на дан. Затим, али постепено,пређимо на чврсту гранулирану храну за штенад, којом ћемо их хранити четири пута дневно док не напуне 12 недеља, ако их будемо толико задржали.
У овом процесу одбијања штенади од сисе, одвојимо кују од штенаца на неколико сати у току дана. Тако ће се штенци брже навићи да буду без мајке. Kад напуне пет недеља оставимо их са мајком само преко ноћи. После шест недеља штенци би требало да су сасвим одбијени, односно одвикнути од сисања.
После овог периода консултујмо се са нашим ветеринаром када да их очистимо од глиста и вакцинишемо.

Kад штенци треба да оду у свој нови дом?
После осме недеље можемо почети да тражимо нове власнике за нашу штенад. Да бисмо били потпуно сигурни да ће млади заиста отићи у добре руке, можемо пронаћи власнике за наше штенце и пре него што се куја оштени. Зато, огласимо се на време и – чекајмо!

Илустрација: Штенци сисају четири недеље након чега почиње постепено одбијање од дојења

Kад штенад треба први пут очистити од глиста и вакцинисати?
Да би се избегле катастрофе и угинуће штенаца, како оне првих, тако и оне које се догађају у старости од 14 дана и после седам недеља (инфекције и прекомерност глиста) кују треба, пре парења, очисити од ендопаразита, а на пола скотности вакцинисати петовалентном вакцином како бисмо избегли непријатности и спасили њене младе.
Kада штенад напуне 21 дан треба их обавезно очистити од ендопаразита (глиста), а са шест недеља вакцинисати против мачије куге (парвовируса). Kада напуне девет недеља младе треба вакцинисати против штенећака (febris infectiosa canis) и жутице (leptospiroza). И на крају, када напуне три месеца, штенад треба вакцинисати против корона вируса.

Илустрација: Kада штенад напуне 21 дан треба их обавезно очистити од од глиста

Треба ли, пре него што штенци оду у нови дом, да за њих извадимо родовнике?
Да. Пријаву легла надлежној националној кинолошкој организацији треба да извршимо најкасније у року од три месеца од дана штењења. Попуњена пријава легла мора бити оверена од стране нашег кинолошког друштва или вође узгоја који ће тиме потврдити веродостојност уписаних података.
Уз пријаву легла треба да приложимо обавезно и оверени образац, тзв. потврду о парењу коју смо, као врсту уговора, потписали ми и власник приплодњака на дан парења. Ако је парење било са псом из неке друге земље онда морамо поседовати потврду о парењу потписану (и оверену печатом) од стране власника пса. Ако се пас са страним родовником налази у власништву у нашој земљи онда се мора прво увести у нашу родовну књигу, пренети власништво у оригиналном родовнику, па тек онда издати потврда о парењу. Тек после тога можемо извадити (и платити, наравно!) родовнике за своје штенце. Мало компликовано, али је тако… Kинолошка бирократија!

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay