Може ли власник да се зарази од љубимца?

Неке од најсмртоноснијих болести које су погодиле човечанство потичу од патогена пренетих са животиња на људе. Најновија британска научна студија, међутим, показала је да људи преносе двоструко више болести на животиње него обрнуто.

У време епидемије корона вируса, из Центра за контролу и превенцију болести (CDC) је саопштено да кућни љубимци, укључујући мачке и псе, могу бити заражени вирусом који узрокује COVID-19. Ово се обично догађало након блиског контакта са особама зараженим SARS-Cov2 вирусом. Међутим, ризик да кућни љубимци пренесу ковид на људе био је веома низак.

Уз то је стигло и упозорење да се не стављају маске на кућне љубимце, јер им оне могу наштетити, а није било ни доказа да се вирус може пренети са коже, крзна или длаке кућних љубимаца на људе.

Како се наводи у новој студији Лондонског института за генетику, у оквиру које је истражено 12 милиона вирусних генома, откривено је око 3.000 вируса који су прешли с једне врсте на другу.

Установљено је да људи чешће преносе вирусе животињама, него животиње људима. У око 79 одсто случајева евидентиран је вирус који прелази са једне животињске врсте на другу. Од тога, 64 одсто биле су трансмисије са човека на животињу, познате као антропоноза, а 36 одсто биле су трансмисије са животиње на човека, назване зооноза. Преосталих 21 одсто вируса везује се искључиво за људе.

Илустрација: Чешћечовек зарази животињу него што се дешава обрнуто

Антропонозе и зоонозе
Животиње погођене антропонозом укључују кућне љубимце као што су мачке и пси, припитомљене животиње – свиње, коње и говеда, птице – кокошке и патке, примате као што су шимпанзе, гориле и дрекавци, али и друге дивље животиње – ракуне, црне чупаве мармозете и афричког миша меког крзна.

Истраживање Лондонског института за генетику показало је да је већа вероватноћа да ће дивље животиње добити вирусе од људи него на неки други начин.

„Истраживање указује да је наш утицај на животну средину и животиње око нас – огроман“, каже Седрик Тан, докторанд на Колеџу у Лондону, водећи аутор студије која је објављена у часопису „Екологија и еволуција”.

Људи и животиње су домаћини милијарди микроба који могу „прескочити“ на другу врсту кроз блиски контакт. Студија је проучавала пренос вируса који укључује све групе: сисаре, птице, гмизавце, водоземце и рибе.

„Вируси могу да скачу између различитих врста, укључујући директан контакт са зараженим течностима или да их угризу друге врсте. Међутим, пре него што вирус може да прескочи на новог домаћина, он мора да поседује биолошки алат, односно да стекне адаптације специфичне за домаћина, да уђе у ћелије нове врсте домаћина и искористи његове ресурсе“, каже Седрик Тан.

Пандемије које су убиле милионе људи биле су проузроковане патогенима као што су вируси, бактерије и гљиве које су прешле на људе са животиња. Зооноза је била примарна брига у погледу опасних заразних болести у настајању, пише Ројтерс, а преноси РТС.

„Огромна већина патогена који циркулишу код људи добијена је од животиња у неком тренутку“, рекао је биолог и коаутор студије Франсоа Балоук, директор Института за генетику Универзитета у Лос Анђелесу.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/570208/dom/kucni-ljubimac/Cesce-covek-zarazi-zivotinju-nego-zivotinja-coveka

ФОТО: Pixabay