Папагај који учи језике и акценте

Неки папагаји у Амазонији више не звуче као некада када дозивају једни друге. Научници који проучавају амазонског папагаја са жутим вратом (Амазона ауропаллиата) приметили су у последњих неколико деценија да ови папагаји са обале Пацифика мењају своју вокализацију и “акценте”. Иако би то могло да омета парење и репродукцију, истраживачи претпостављају да би то могао бити позитиван знак прилагођавања птица.

Познато је да папагаји са жутим вратом имају свој “дијалекат”, а њихови припадници заједница са севера и југа оглашавају на свој начин: они креште, звижде или шкрипе посебним тоновима, у зависности од тога где живе. Научници су приметили разлике у оглашавању ове врсте још 1994. године, али су између 2005. и 2016. истраживачи са Државног универзитета у Новом Мексику и Универзитета у Питсбургу приметили значајан географски помак. Типови позива које ови папагаји упућују једни другима у различитим регионима изгледају као да се премештају из регије у регију. Јер, неки звуци који су се недавно чули у северном региону, раније су се чули само на југу. Неке птице са севера биле су способне да произведу оба “акцента”, открили су истраживачи и назвали ово “двојезичном” вештином.

Илустрација: Амазонски папагај може да овлада двојезичном вештином

Ово би можда могло дати папагајима предност у преживљавању: птице које могу да комуницирају са више припадника врсте деле и више информација, могу да приступе подручјима хране или добију привилегије за гнежђење. А то је у овом времену важније него икада.

Само у последње три генерације, жути папагај је изгубио више од 92 одсто своје популације у Централној и Јужној Америци, углавном због губитка станишта и криволова (илегалне трговине дивљим животињама), а чињеница да се ове широко распрострањене промене поклапају са изменама у оглашавању папагаја из Амазоније можда није случајност.

“Уочене промене можда су адаптивни одговори на промену величине група и образаца друштвеног удруживања ових птица”, пише у студији чији налази имају широке импликације на угрожене врсте широм света.

Вокални “дијалекти” су уобичајен пример животињске културе: они се чују међу птицама певачицама, папагајима, слепим мишевима и китовима. Као и људски акценти, ови дијалекти могу открити одакле животиње долазе, а њихова употреба може промовисати друштвену кохезију и повезивање. С обзиром на кључну улогу вокалних дијалеката у друштвеним системима животиња, истраживање културне еволуције суочене са антропогеним променама је оправдано. У Аустралији, на пример, врста птице певачице, познате под именом регент медојед, критично је угрожена до те мере да у њеној популацији не постоји довољно јединки да би следеће генерације научиле њену песму, а резултати овог проблема су забрињавајући, јер многе дивље птице певају чудне песме, од којих неке чак и не припадају њиховој врсти.

Папагаји са жутим вратом и даље звуче исто, али миграција јужног акцента врсте на север указује на кретање појединих акустичних образаца. Од 90-их година 20. века, амазонке са жутим вратом су показале три различита вокална дијалекта: један на северу, други на југу и трећи у Никарагви. Истраживање из 2005. показало је да је интегритет ових акцената остао нетакнут више од једне деценије, а потом се изменио. Према истраживању из 2016. године, популација жутих амазонки у Костарики је опала за више од половине, вероватно узрокована криволовом, губитком станишта и фрагментацијом.

Илустрација: У питању је изванредна прилагодљивост

Истраживачи су приметили дугорочну истрајност северног и јужног дијалеката, али су документовали и четири нове варијанте позива, велики пораст двојезичних локација и птица и промену географског опсега три традиционална дијалекта. Пораст нових акустичких варијанти посебно је био очигледан на југу. Већа удаљеност између места за преноћиште у овом региону могла је да инхибира кретање и подстакне културно одступање, објашњавају истраживачи. На северу, где су места за преноћиште бројнија, папагаји су научили да производе звуке и других птица из комшилука.

Неке од ових промена могле би да ометају комуникацију међу папагајима жутог врата, али повећање броја птица “билингвиста” може да буде знак изванредне прилагодљивости. Праћење оваквог понашања и стопа промене “дијалеката”, помаже проучаваоцима дивљих животиња да разумеју антропогене утицаје и динамику популације како би што боље могли да очувају поједине врсте.

Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/vesti-i-dogadjaji/svet-ljubimci/3962138-papagaji-zutog-vrata-pricaju-drugacije-oni-uce-akcente-i-dijalekte-komsija-s-juga-i-drugih-pticijih-vrsta

ФОТО: Pixabay