На питање како је настао пекинезер нема лаког одговора, јер не постоје поуздани докази о његовом пореклу, али се претпоставља да јапански чин, пекинезер и мопс имају заједничког претка што потврђује и сличност грађе глава ове три расе. Најпознатија легенда о настанку пекинезера је да су они настали из “везе” лава и мајмунице.
Историјски подаци и порекло пекинезера
Данашњи назив пекинезера је новијег датума, док се у ранијим записима виђају другачија имена. У давна времена, на вашарима у Кини, забављачи су носили маске познате као “фо” које су личиле на главе данашњих пекинезера. Фо или мали лављи пси су имали статус божанства, а на двору су их двориле слуге. Крађа ових паса или друга њихова злоупотреба тада је кажњавана смрћу.
У Европу су пекинезери стигли 1860. године, када је британска војска освојила кинеску царску палату и као плен узела пет паса ове расе, од којих је један поклоњен краљици Викторији, а на изложби у Честеру 1894. године ови пси су први пут приказани јавности. У Немачку су донети 1910. кад је отворена и њихова родовна књига. Први стандард расе написала је последња кинеска царица, а први званични кинолошки стандард је публикован 1898. године.
Пекинезер спада у расе 9. групе ФЦИ (пси за пратњу и разоноду), секција 7 (јапански чин и пекинезер), а његов стандард је под бројем 207 и последњи пут је измењен 2009. године.
Илустрација: Први стандард расе написала је последња кинеска царица
Особине и изглед пекинезера
Пекинезер је мали, збијени пас добро избалансиране грађе, смелог држања, опрезан и интелигентан. Тежина мужјака не прелази пет килограма, а женке могу да буду до пола килограма теже. Пекинезер делује сићушно, али има тешке кости.
Пекинезер има бујну длаку којој је потребно свакодневно чешљање и редовно купање одговарајућим шампонима. Длака му је дуга и права, а има и гриву која се продужава преко рамена, па формира “пелерину” или оковратник. Спољашњи слој длаке је груб, са обилном поддлаком, а паперјаста длака на ушима, ногама, бутинама, репу и прстима је обилна. Дозвољене су све боје и ознаке длаке осим албина и боје јетре.
Илустрација: Пекинезер има бујну длаку којој је потребно свакодневно чешљање и редовно купање
Темперамент, активност и здравље пекинезера
Пекинезер је пас јаког карактера и прави је заштитник. Веома је храбар и може да буде тврдоглав, а познат је и као бучан лајавац. Није агресиван, али је независан. Добро подноси живот у стану и није му неопходно двориште. Потребне су му редовне шетње и игра.
Животни век пекинезера је између 10 и 15 година, склон је болестима срца, респираторним и очним проблемима и лако се прехлади, јер је осетљив на хладноћу, али и висока температура може да му смета.
Извор: https://ljubimci.telegraf.rs/psi/rase-pasa/3879775-pekinezer-mali-inteligentni-pas-i-neustrasivi-zastitnik-porodice-koju-veoma-voli-a-zbog-srca-moze-da-oboli
ФОТО: Pixabay