Прихватилиште за псе није исто што и Азил за напуштене животиње

Према подацима добијеним од ЈКП „Стари град“-Зоохигијена Шабац, на територији града је око 1.000 паса луталица. Анкета Удружења за заштиту паса „Право на живот“ показала је да чак 94% наших суграђана жели да се овај проблем реши, али немају довољно информација. Локални медији спорадично извештавају о овој теми, тек ако се догоди неки инцидент
У шабачком Прихватилишту тренутно борави 162 пса. Надлежни су поносни на чињеницу да је од почетка године забележено само 4 угинућа, а да болесни пси добијају адекватни негу. Са друге стране, забрињава податак да се удоми тек три до пет паса месечно, а њихов број на улицама се не смањује.

Најбоље, ако не и једино решење питања паса луталица било би систематско обележавање паса на територији Града. Тачно је да то изискује велика материјална средства, али чињеница је и да се сваке године милионски износи исплате на конто штете од уједа паса луталица или штете које су гладне животиње проузроковале у сеоским домаћинствима.

Ваљало би напоменути и да Прихватилиште за псе није исто што и Азил за напуштене животиње. Наши суграђани то често изједначавају, али Прихватилиште је тренутни/привремени смештај, док у Азилима пси проналазе трајнији дом.

Бољи услови него раније
Пре неколико година шабачко Прихватилиште за псе није било на добром гласу. Доживљавано је као „шинтерај“ у најнегативнијем смислу те речи. Данас ствари изгледају другачије. Услови за живот паса су се поправили, неки делови су проширени, еутаназија није начин третирања проблема, води се рачуна о свакој њушкици.

-Капацитети прихватилишта су од 170 до 180 паса, све зависи од њихове величине. Поносан сам на њихово кондиционо и здравствено стање. Од почетка године смо имали само 4 угинућа, односно имамо најмањи број угинулих паса међу свим Прихватилиштима у Србији. Код нас дођу у прилично запуштеном стању. Болесни и неодржавани. Трудимо се да сваки пас добије адекватну негу и третман. Тренутно их се 7 лечи у стационару, а 15 у Прихватилишту, углавном од срчаног црва- објашњава за „Глас Подриња“ руководилац шабачког Прихватилишта за псе Милош Јекић.

Ни један пас није добровољно постаолуталица, одговорни су људи
Прецизног броја паса луталица на територији града Шапца нема. Претпоставка је да се та цифра креће око 1.000. Оно што теба подвући је да ни један пас није сам одлучио да дође на јавну површину, одговорни су људи.

-Највећи проблем су неодговорни власници и неконтролисано избацивање паса из домаћинстава. Од једног напуштеног пара, мужјака и женке и њихових потомака за пет година настане 12.000 штенади.
Због тога један део решења проблема лежи и у стерилизацији, како луталица, тако и власничких паса- истиче Јекић и додаје:

-На жалост, пре је била врло распорострањена еутаназија, али се напокон схватило да ни она није решење. Број паса на улицама остаје исти. Због тога мислим да је кључ решавања овог проблема у систематском обележавању свих паса и стерилизацији.

Чиповање и стерилизација
Сваки пас мора бити обележен. То је прва, ако не и најзначајнија степеница у решавању проблема напуштених паса. Чип садржи све потребне податке о власнику пса, па је тиме и његово избацивање на улицу отежано.

-Када је пас обележен власник не може да га напусти. Када ухватимо чипованог пса, очитамо чип и нађемо власника уз помоћ базе података Ветеринарске станице Шабац, контактирамо га и уколико он неће да дође по пса контактирамо комуналну и ветеринарску инспекцију, они даље преузимају случај, а власник постаје кривично одговоран и сноси одређене санкције- објашњава Милош Јекић и додаје:

-Са друге стране стерилизација је битна из више разлога. Стерилизацијом се директно смањује популација напуштених паса у градовима и селима, док женке у терању праве чопори који су често агресивни.

Потребан велики напор и средства
За организовање пописа и регистрације паса, као и за њихову стерилизацију неопходно је много рада, али и новца. Међутим, уколико се у обзир узме чињеница да се на годишњем нивоу из градске касе исплате вишемилионски износи на конто уједа пса луталица и штете које исти начине у селима, можда би део решења било и преусмеравање ових средстава на третман узрока, а не последица.

Т.Т.

Извор:

https://www.glaspodrinja.rs/projekat/143/svaki-pas-mora-biti-obelezen

Фото: Приватна архива, Милош Јекић