Психологија паса – успостављања хијерархијског поретка

Фаза успостављања хијерархијског поретка траје од 13 до 16 недеље живота. Овај је период познат и као рани адолесцентски период. Током њега штене поново јаче нагиње доминирању, што води до озбиљних борби за превласт, уколико то не потисну остали чланови његове породице. Штене покушава да загосподари власником, па је потребно успоставити оштре забране. Да касније  не би дошло до нежељених потешкоћа. Штене сада мора да научи ко је господар у кући. Сада је последња могућност да се употпуне недостаци у социјализацији интензивним бављењем штенетом, мада то не успева увек.
Такође је доказано да ако се штене у овом периоду не изводи појединачно и редовно, лишава се могућности да израсте у доброг радног пса. Свака животиња која живи у заједници има јасно дефинисан положај у односу на друге. Хијерархијска позиција се углавном осваја међусобним борбама. Када се једном успостави тај однос, мање је борби, то значи да ће само претње бити довољне да се подређена животиња отера.

Животиња која се налази на највишој хијерархијској лествици назива се АЛФА животиња, а она која је на најнижој лествици ОМЕГА животиња. Борбе за успостављање хијерархијског реда
се углавном воде између животиња које су истог узраста, при чему одрасли пси заузимају више позиције у старту. Ово се односи и на власника, наравно, уколико се правилно понашао током фазе прилагођавања и социјализације. Ипак, ако одрастао пас открије да се према човеку може односити као према сестри и брату, као ривалу за социјални положај, онда га неће прихватити као родитеља.
Пример је када ово може довести до ривалитета у борби за храну, пас ће режати на човека који се приближи његовој посуди са храном док он једе. Пас који је у подређеном положају обично ће препустити своју храну псу који је на вишој хијерархијској лествици.

Посесивност се огледа и према другим стварима, као што су играчке и простирке, и оне се чувају као да су нека врста плена. Веома често се супарништво око територије може уочити и када пас који лежи поред кауча почне да режи када му власник уђе у собу. Ако је социјални положај пса условљен двема особама у породици он ће обично прихватити социјални положај особе која је на вишој лествици и браниће место од других припадника заједнице све док не дође онај који је на највишем положају. Супарништво између полова се такође може појавити, када ће пас показати љубомору према једном члану породице, док ће бранити другог члана. То може отићи толико далеко да пас неће дозвољавати исказивање нежности између супружника. У шетњама такав ће пас радити само оно што му се свиђа: власник неће бити тај који ће водити пса у шетњу, већ ће пас шетати власника. Свакодневна слика на нашим улицама! На крају, власнику ће једино бити дозвољено да помази пса онда када то псу одговара, тј. подређеној јединки неће бити дозвољен физички контакт са надређеном без њеног пристанка.

Између 13. и 16. недеље живота пса карактер је практично још увек подложан спољашњим утицајима. Касније, све одлике понашања ођедном постају строго дефинисане и даље подучавање штенета се може остварити једино преко већ  стечених основа. Током овог периода карактер се под свим утицајима околине прилагођава и успоставља се хијерархијски поредак једном заувек, уколико се
то већ није десило. Веома често, због незнања, власник у томе не успева и пса ће “хуманизовати”, тј. дозволити му да успостави равноправан положај са члановима породице. Обе грешке могу бити озбиљна опасност за човека касније, и повреде нису реткост. Такође је позната ствар да се ови проблеми могу срести ако пас, након што је напунио четири месеца, не напусти одгајивачницу која је смештена на усамљеном месту, јер му није пружена прилика да ступи у контакт са непознатим људима и утицајима околине, као што је нпр. саобраћајна бука. Ово ће се показати тачним када се појаве прве
тешкоће приликом кућне обуке и пас ће дуго показивати несигурност, стидљивост и страх када се нађе ван дома. Нежељени наследни утицаји, као што је претерана агресивност, са правилном обуком се могу лакше исправити између 6. и 16. недеље живота. Уколико одгајивач или власник пса то примењује чешће, биће мање узнемирених паса око нас. Наведене чињенице показују да је погрешно веома распрострањено мишљење да младом псу треба дати више слободе, или да је сувише рано за обуку. Неопходно је обуци прићи на прави начин, она мора бити прилагођена узрасту пса. Једном утврђене лоше навике касније је тешко исправити с обзиром да пас не може да разуме зашто су ођедном оне непожељне. Жељеним навикама је најбоље учити га кроз игру, а касније их користити током обуке.

Праузето са форума хттп://www.балканкинологy.нет