Кикинђани дефинитивно верују да сове не доносе никакву несрећу. Напротив, они баш воле сове. Како оне мале, ушаре, које живе у центру њиховог града, тако и оне велике и највеће, какву има Веселин Трумбеташев.
– Имам сову буљину, која није узета из природе, већ је рођена у инкубатору. Набављена је из легалне одгајивачнице, кад је имала свега две недеље. Ручно је отхрањена и имам дозволу за држање. Зовемо је Буба. То је млада птица, има тек пет месеци и тежина јој је око 2,8 килограма. Кад се исправи висока је око 55 центиметара. Распон крила одраслој птици је од 1,80 до два метра. Максимална висина може да буде до 70 центиметара, а тежина до четири килограма. У природи може да живи до 20, а у овим, „кућним“ условима дупло дуже, па, можда и до 60 година – наводи Трумбеташев, један од ретких власника највеће сове на свету у нашој земљи.
НАРАНЏАСТЕ ОЧИ И ОПЕРЈАЛЕ КАНЏЕ
БУЉИНА је једна од највећих сова на свету. Има уочљиве ушке на глави, моћне оперјале канџе и наранџасте очи. Боја покровних пера је углавном тамна браон са црним ознакама, док је унутрашња страна светлија са разбацаним црним пругама и тачкицама. Насељава брдско-планинска станишта средње Србије. Изумрла је гнездарица Војводине. Јужно од Саве и Дунава се гнезди 200-300 парова. Одрасле буљине су станарице које проводе цео живот на територији – објашњено је на сајту Центра за заштиту сова Србије.
Буљину је набавио у легалној одгајивачници у Панчеву, у којој су се ове године родила само три младунца. Он је узео једног, јер је као Кикинђанин одлучио да је боље да гаји сову него јастреба, пошто је баш његов град познат по гостопримству које годинама указује утинама. Наиме, Кикинда је и званично највеће урбано зимовалиште сова ушара на свету. Али гајити велику сову, попут буљине, није нимало лако.
– Својој љубимици морао сам да обезбедим и адекватну храну. Исхрани се посвећује посебна пажња, јер преко хране птица може најлакше да се зарази. Да би могао адекватно да је храним морао сам да направим мини фарму белих пацова, а узгајамо и препелице и једнодневне пилиће. Због ње имамо малу индустрију хране. Иначе, је врло паметна и мирна. Не познаје друге врсте сем људи – објашњава Трумбеташев.
Он признаје да му сове нису биле „прва љубав“. Најпре је хтео да набави јастреба.
– А онда сам пре две године упознао соколаре и уз њих сам се заинтересовао за сове. Полагао сам испит у Београду и постао члан Соколарског савеза Србије. Највише информација и корисних савета дао ми је познати соколар из Сенте Тибор Буза – прича Трумбеташев.
Сова буљина у његовом дворишту је прстенована и за њено држање има потребну дозволу, жути цитес Министарства заштите животне средине. У том документу је назаначено да птица има затворени прстен, да је рођена у заточеништву и да је одрасла путем вештачког размножавања.
– Она је наш хоби и чувамо је као сваког кућног љубимца. Много пазимо на њену исхрану да се не би заразила. Недавно је добила инфекцију коју смо санирали адекватним лековима – објашњава Веселин Трумбеташев.
Фото: Р. Шегрт
Остали текстови
Тробојне МАЧКЕ доносе срећу
5 најчешћих митова о папагајима
