Хепатитис је инфективно оболење јетре. Псец́и хепатитис се преноси са пса на пса преко пљувац̌ке, мокрац́е и заражених предмета. Симптоми укљуц̌ују високу температуру, запалење носних путева и ждрела, поврац́ање, дијареју и болну упалу јетре.
Инфективни псец́и хепатитис није исти као код људи. Псец́а варијанта није заразна за ц̌овека, али зато пси могу умрети од аденовируса.
Симптоми ове болести су разлиц̌ити и након инкубације (два до пет дана) телесна температура пса расте и до 41 0 Ц. Може доц́и и до упале крајника, када пас одбија да једе. У принципу, пас је нерасположен и осетљив је на додир у пределу трбуха. Пас заражен хепатитисом ц̌есто и дуго спава, лимфни ц̌ворови су увец́ани, а слузница уста је такође упаљена.
Пас може имати крвав краткотрајан пролив а може и поврац́ати. Нису реткост ни нервни поремец́аји са грц̌евима, па ни и одузетост задњег дела тела.
Диганоза се тешко постиже одмах јер је ова болест слиц̌на са штенец́аком, лептоспирозом и токсоплазмозом. Зато је потребно анализирати мокрац́у и крвни серум оболелог пса. Ветеринари препоруц́ују, као превентиву, вакцинацију гравидних куја и штенаца по одбијању сисе. Неопходна је и дезинфекција просторија и предмета који су били у додиру са вирусом. Лец̌ење препустите ветеринару.
Бактерија из групе лептоспира, која изазива лептоспирозу, преноси се преко мокрац́е мишева и пацова, али и самих заражених паса. Пси се могу заразити пијуц́и воду из бара и устајалих вода а, како пише др Владимир Литриц̌ин, и ц̌овек може оболети од ове болести.
Инфекција настаје узимањем хране и воде загађене лептоспирама. Нароц̌ито су за псе опасне баре и стајац́е воде. Млађи пси су много осетљивији у односу на старије. Болесни пси излуц̌ују узроц̌нике нароц̌ито путем мокрац́е, загађујуц́и околину и стварајуц́и повољне услове за даље преношење заразе. Од момента заражавања па до првих знакова болести прође од пет до десет дана. Болест се испољава у неколико облика, у зависности од тога који су органи нападнути.
Уремиц̌ки облик се испољава, у поц̌етку, високом темпретуром која може достиц́и и 40 0 Ц. Истовремено долази до губитка апетита и упорног поврац́ања, а због оштец́ења бубрега услед лептоспира, пише др Владимир Литриц̌ин, долази до уремије са смртношц́у од 75 до 90 одсто. Дакле, ово је врло опасна и озбиљна болест паса.
Типиц̌ни симптоми лептоспирозе су температура, губитак апетита, повец́ана потреба за водом, поврац́ање и губитак свести. У каснијој фази болести долази до жутице и пас поц̌иње да губи на тежини. Долази до инфекције бубрега коју карактерише жутобраон мокрац́а. Ово стање обиц̌но прати уремиц̌но тровање (уремиц поисонина).
Ако се ова болест на време примети, ц̌ак и пси који нису вакцинисани против ове болести, могу се излец̌ити антибиотицима и одговарајуц́им витаминима. Као солидна заштита од лептоспирозе препоруц̌ује се вакцинација паса.
Аутор: Душан Мариновић
Остали текстови
