Последњих 12 година односно од 2013. године сваког 3. марта. на предлог Генералне скупштине УН, обележава се Дан дивљих врста. Циљ је указивања на штетност људских активности попут криволова, незаконитог сакупљања из природе и илегалне трговине животињама, као и њиховим деловима.
Најозбиљнију претњу за опстанак дивљих врста у природи представља прекомерно коришћење природних ресурса. Поред губитка станишта и илегална трговина дивљим врстама представља фактор угрожености дивљих врста да, чак, доводи до потпуног истребљења поједних врста животиња у дивљини.
Свака врста у природи има значај за екосистем и своју улогу у њему. Све врсте су директно или индиректно повезане. Неке имају локални, неке регионални, а неке глобални утицај на животну средину и екологију. Угроженост једне врсте временом директно или посредно утиче на опстанак друге.
Илустрација: Свака дивља врста< у природи има своју улогу у еко систему
Запањује податак да се илегална трговина дивљим врстама догађа у готово 30% светских заштићених подручја. Заштићена подручја светске природне баштине позната су по својој лепоти, геологији, екологији и биолошкој разноликости.Посебно забрињава податак
Посебно забрињава податак Светске фондације за природу (WWF) који показује да су популације дивљих врста у последњих 50 година опале за 69 одсто. То је раздобље краће од животног века просечног човека.
Најзначајнији узроци нестанка дивљих врста су ширење пољопривреде и урбани развој, крчење шума, прекомерни риболов, коришћење неодрживих извора енергије и загађење мора, вода и копна који затим доводе до нестанка станишта дивљих врста, нестанка воде и климатске кризе. Заборавља се да су природни екосистему заслужни за абсорбцију преко 50% емисија угљендиоксида у последњих десет година. Убрзани нестанак природе значајна је претња и за људе, јер ако не заштитимо природу и дивље врсте, кад њих не буде било вероватно неће бити ни нас.
Извор: Wikipedia/Кућни љубимац
ФОТО: Pixabay