Живот са мачкама у малом стану доноси много радости, али и један константан изазов – како спречити да цео простор поприми специфичан, тежак мирис кућних љубимаца. Дугогодишњи власници мачака који живе у малој квадратури брзо схвате да је маскирање проблема вештачким мирисима и спрејевима потпуно бескорисно, па чак и контрапродуктивно.
Освеживачи само привремено прикривају проблем, док пречишћивачи ваздуха уклањају молекуле мириса, али не утичу на сам извор. Да би у стану заиста владала истинска свежина, потребно је лоцирати кључне тачке на којима се непријатни мириси упорно развијају и осмислити једноставну недељну рутину како бисмо их неутрализовали.
Често се највише занемарују меке површине попут софа, ћебади и мачијих лежаљки. Сваки пут када мачка борави на тканини, она за собом оставља масноћу, пљувачку, перут и невидљиве органске трагове. Они су идеална подлога за развој бактерија, а оно што се осећа као тежак и устајали мирис заправо је нуспроизвод њиховог варења.
Уместо скупих хемијских препарата, овај проблем се ефикасно решава обичним тропроцентним хидрогеном (водоник-пероксидом). Он је потпуно безбедан за животиње, нема мирис и успешно разбија структуру бактерија. Течност треба сипати у бочицу са финим распршивачем и лагано попрскати тканине између два класична прања у машини. Хидроген се суши веома брзо, па мачка може брзо да се врати на своје места.
Други проблем који погоршава непријатне мирисе је влажан ваздух. У њему се бактерије још брже размножавају, а најефикасније делује одвлаживач ваздуха. Уколико немате места за овај апарат, у мањим и затвореним зонама, попут углова поред посипа или у купатилу, одлично помажу преносиви апсорбери влаге. Помаже и кад клима-уређај подесите на сушење ваздуха (dry mode), а у купатилу укључите вентилатор.
Илустрација: Извори мириса у стану са мачкама никада се не мењају и увек се своде на тканине, ваздух, посип и изгребану пластику
Најтежи мириси се стварају у мачијем тоалету, јер се у њему ослобађа оштар мирис амонијака кад урин дође у контакт са посипом. Уместо да купујете парфимисан посип или сипате соду бикарбону у њега, хемијски процес се може неутралисати у самом старту. Кад сипате нови посип, у њега умешајте гранулирани активни угаљ и зеолит. Активни угаљ има особину да трајно хвата молекуле мириса, док природни вулкански минерал зеолит упија влагу и драматично смањује настајање амонијака.
Четврто место које често завара и искусне власнике мачака јесу микроскопске огреботине у самој пластици. Сваки пут када мачка закопава посип, канџама прави ситна оштећења на дну и зидовима пластичне кутије. То се дешава и на пластичним чинијама за храну, које попримају непријатан мирис заостале хране и мачје пљувачке. Из тог разлога је увек препоручљиво користити посуђе и опрему од нерђајућег челика. За чишћење пластичних тоалета неопходно је користити ензимска средства. Она успешно разлажу мокраћну киселину, али под условом да се наносе обилно – површину треба добро натопити, оставити да делује 10 до 15 минута, а тек онда пребрисати.
Извори мириса у стану са мачкама никада се не мењају и увек се своде на тканине, ваздух, посип и изгребану пластику. Када једном успоставите контролу над овим тачкама, ваздух у просторији ће постати чист , а ваш мали стан ће бити савршено уредан дом у коме се присуство кућних љубимаца примећује само кад скакућу, играју се и преду.
Извор: https://lepaisrecna.mondo.rs/Stan/Srecni-dom/a77532/kako-ziveti-sa-mackama-u-malom-stanu.html
Остали текстови
Ово су 3 разлога зашто је боље да удомите старијег пса уместо штенета
Најчешће грешке које власници паса праве сваког дана
