Мачјим ушима нису стране чудне анатомске карактеристике. Имају чудан мали џеп са стране ушију и велике, лепршаве кесице које висе са њихових стомака, али где је мачији пупак?
Пупак је ожиљак који се формира након што се пупчана врпца одвоји убрзо након рођења. Пупчана врпца служи да испоручи кисеоник и хранљиве материје ембриону док је у материци, али када се беба роди, овај орган постаје нефункционалан и отпада, остављајући за собом јединствен ожиљак.
Као и сви сисари и мачке имају пупак. Сисари се деле у три главне категорије: плацентни сисари, торбари и монотерми. Плацентни сисари су они који се развијају унутар унутрашње материце пре него што се роде – ту спадају мачке, пси, мајмуни, људи… Торбари рађају неразвијене младунце, који се хране преко жуманчане кесе док су у материци пре него што остатак развоја проведу у спољашњој кесици налик материци где се хране мајчиним млеком – ова група укључује кенгуре, коале и вомбате. Коначно, монотерми, којих постоји само пет врста, полажу јаја уместо да рађају живе младунце.
Пошто су плацентни сисари једине врсте које имају пупчану врпцу која се причвршћује за плаценту у материци, било би фер претпоставити да су једине животиње које имају „пупак“. Али да ли је то случај?
Стручњак за животиње Меријам Вебстер дефинише пупак као „удубљење у средини стомака које означава место ранијег припоја пупчане врпце и жуманцетне дршке“. Укључивање „жуманцене дршке“ у ову дефиницију је важно, јер то значи да животиње које се хране жуманцем, било да је реч о торбарима, овипарним животињама (онима које се излегу из јаја) или вивипарним (живорођеним) врстама гмизаваца и риба, такође могу имати пупак.
Илустрација: Код старијих и дугодлаких мачака готово је немогуће пронаћи пупак што не значи да га немају
Животиње које се хране преко жуманчане дршке, која причвршћује жуманчану кесу за средње црево, укључују горе поменуте торбаре током њихове почетне фазе развоја и животиње које се развијају унутар јајета. Када живородни гмизавци и неке врсте риба гестирају унутар мајке, и они су причвршћени за жуманчане кесе, а не за зид плаценте. Међутим, неке животиње примају хранљиве материје директно од мајке, слично плацентним сисарима, процес који се назива матротрофија.
Мачке су сисари и њихови младунци долазе на свет везани за мајку преко пупчане врпце. Међутим, мачке немају маказе, па маме морају да прегризу пупчану врпцу да би је прекинуле. Остатак пупчане врпце се осуши и отпадне, што траје неколико дана. На том месту остаје ожиљак, али он није налик класичном пупку који људи имају, јер код мачака је то једноставан ожиљак, који прекрије крзно, па делује да мачке уопште немају пупак.
Илустрација: Након што се окоти мачка прегризе пупчану врпцу којом је младунче било везано за њу
Да бисте пронашли пупак на мачки, ваш љубимиац мора бити стрпљив. Окрените мачку на леђа и претражите стомак. Руком нежно трљајте доњи део мачијег стомака и покушајте прстом да осетите пупчани ожиљак.
Код дугодлаких и старијих мачака “потрага за пупком” ће бити готово немогућа мисија, пише сајт www.iflscience.com
Припремила: Драгана Петровић
