Са доласком лепог времена и пролећа, ујед крпеља постаје актуелна тема. Нажалост, благе зиме су узрок да крпеље имамо безмало од раног пролећа до касне јесени. Шта је важно да знамо о овим паразитима, како да их се решимо и како да спречимо заразу код наших љубимаца, али и код нас, одговоре даје др вет. мед. Бојан Милојевић.
Крпељ је паразит који живи на кожи домаћих и дивљих животиња и при проласку животиње кроз траву закачи се за њене длаке. Највише их има на местима где је влажно, у грмљу и високој трави. Супротно устаљеном мишљењу, крпељи нису инсекти – они су пауци. Одрасли крпељи имају осам ногу, округло тело и пречника су само неколико милиметара. Када се крпељи хране крвљу, њихова тела се могу значајно повећати. Крпељи се углавном хране крвљу домаћина, односно животиња и људи. Крв животиња може садржати бактерије које се затим преносе на крпеље и касније могу бити пренете на људе. Само један ујед крпеља може да изазове велики број различитих обољења. Они могу да преносе друге паразите, нематоде, бактерије, вирусе…
„Слободно можемо рећи да су присутни скоро током целе године, јер су, нажалост, зиме благе, што условљава већу бројност, тако да су климатске промене делом утицале на такво стање. Крпељи су спољашњи паразити животиња и хране се њиховом крвљу. Ове пауколике животињице бораве на врховима влати траве и проласком животиње – домаћина, могу се закачити кукицама на својим ногама за тело домаћина. Крпељи нису само непријатност за псе и људе, већ преносе узрочнике болести које понекад могу узроковати тешка обољења, па чак и смрт животиња. Пси су посебно угрожени, док мачке ређе оболевају од болести изазваних уједом крпеља. Важно је да знате како да заштитите свог пса од крпеља, као и шта да урадите ако на свом псу ипак пронађете закаченог крпеља“, каже др вет. мед. Бојан Милојевић из ветеринарске амбуланте „Бојан Вет“.
Крпељи преживљавају зиму живећи под земљом. Чим температура пређе 8 степени Целзијуса, они поново постају активнији и почињу да траже домаћине за храњење. Крпељи су обично активни од марта до новембра – углавном у шумама, ливадама, парковима и баштама. Више воле топла и влажна места, а често се налазе у жбуњу, трави или близу ивица стаза и разног растиња. Широко је распрострањено уверење да крпељи падају са дрвећа, али то није тачно. Уместо тога, они се најчешће закаче када их додирнете, често током ходања кроз високу траву или жбуње.
„Крпељи су величине главе игле, па их је, нажалост, најлакше уочити када су се након уједа већ напунили крвљу, јер тада значајно повећају своје димензије. Крпељи живе свуда око нас – на ливадама, поред река, у парковима и шумама, као и на површинама зараслим у високу траву и шибље, где пси обожавају да се завлаче. Када људи граде домове у близини оваквих шumaraka или пуштају љубимце да пролазе кроз неуређене јавне површине са високом травом, повећавају се шансе да крпељ уједе њихове љубимце или њих саме. Када крпељи пронађу домаћина, обично траже подручја меке коже где ће се закачити. Они обично не уједају одмах, већ често лутају по телу неколико сати. Крпељи се често задржавају око линије косе, иза ушију или у наборима коже. Једном када крпељ пронађе одговарајуће место за храњење, користи делове уста како би пробио кожу домаћина, убацио цев за храњење у рану и затим се хранио крвљу док се не напуни. Из тог разлога може се, уколико дуже стоји, значајно увећати“, сугерише др Бојан.
Крпељи су преносиоци више обољења паса која могу имати тешке симптоме, па чак и узроковати смрт. Три обољења која се код нас најчешће јављају су лајмска болест, бабезиоза и анаплазмоза.
„Нама је свакако најпознатија лајмска болест коју преносе крпељи и њом се могу заразити и пси и људи. Узрочник је бактерија, а симптоми су црвенило или осип око места уједа, повишена температура тела, малаксалост, болови у зглобовима. Лечење је успешно уколико се почне на време, а уколико се пас не лечи, могу настати компликације са чак фаталним исходом. Затим ту је бабезиоза или крпељска грозница, често обољење паса које преносе крпељи. Узрочник је протозоа која напада црвена крвна зрнца сисара, изазивајући анемију. Бабезиозу код паса карактеришу симптоми попут абнормално тамног урина, грознице, слабости, бледих слузокожа, потиштености, отечених лимфних чворова и повећане слезине. Ако се не лечи, пас може угинути. Треба подсетити и на анаплазмозу, бактеријско обољење које преносе крпељи. Оно напада крвне плочице и изазива болове у зглобовима, летаргију, високу температуру, крварење из носа, модрице по телу, а ређе повраћање, дијареју и нападе сличне епилепсији. И код ове болести лечење је успешно ако се почне на време“, наглашава наш саговорник.
Важно је да знате да није сваки крпељ заражен узрочницима ових обољења и да неки уједи крпеља могу проћи без последица. Међутим, уколико након 7 до 14 дана од уједа крпеља приметите било који од наведених симптома, одмах се јавите свом ветеринару.
Како да се заштитимо од крпеља?
„Када говоримо о животињама, на тржишту постоји читава палета производа и најбоље је да ваш ветеринар препоручи шта користити у односу на животињу коју желите да заштитите. Дејство може трајати и по неколико месеци, али је, напомињем, превенција најважнија, јер болести које настају од крпеља нису безазлене, а њихово лечење је дуготрајно и често може оставити последице. На крпеља не треба стављати никаква хемијска средства – етар, алкохол, бензин, ацетон, лак за нокте и слично. Ова средства могу изазвати повраћање цревног садржаја крпеља и инфекцију, тамо где се Borrelia налази у цревном садржају зараженог крпеља. Такође, често се дешава да, уколико самостално покушате да извадите крпеља, то не урадите на правилан начин и да га не уклоните целог. Зато овај поступак препустите струци.“
Наравно, поставља се и питање да ли су месо и млеко животиња које су заражене крпељима исправни за људску исхрану.
„Конзумација меса и млека животиња које су заражене крпељима носи одређене ризике, али исправност зависи од врсте болести, интензитета заразе и, што је најважније, термичке обраде. Овде треба нагласити моменат лечења и примену терапије. Главну улогу, осим ветеринара, имају и сами домаћини, јер сваки лек има своју каренцу, односно време дејства. Ако се та норма испоштује, не би требало да буде проблема. Нажалост, немају сви ту меру савести, а неки, нажалост, нису довољно ни едуковани по том питању“, наглашава Милојевић.
Заштита код људи
Слична прича може се применити превентивно и код људи. Крпеље не вадите самостално јер увек постоји опасност да се глава крпеља задржи у кожи. Уколико приметите или сумњате да имате крпеља на телу, најбоље је да се јавите специјалисти који ће специјалном пинцетом уклонити крпеља. Крпеља треба извадити из коже што пре. Идеално је да се крпељ уклони у прва 24 часа од убода како би се смањила вероватноћа преношења инфекције. Бројне студије су показале да, уколико крпељ стоји на кожи дуже од 24 сата, вероватноћа заразе се вишеструко повећава, а овај ризик је још већи уколико крпељ стоји дуже од 48 сати.
„Рани стадијум лајмске болести могу пратити и додатни симптоми: малаксалост, болови у зглобовима и мишићима, главобоља, повишена температура, губитак апетита, увећање лимфних чворова… Када се примети црвенило прстенастог типа, праћено другим симптомима или без њих, потребно је што пре посетити специјалисту за инфективне болести. Што се тиче животиња, обавезно се обратите свом ветеринару. Све ово ипак не треба да вас спречи да боравите у природи са својом децом или љубимцима. Једино треба бити опрезан и одговоран према себи и животињама“, закључује овај стручњак.
При одласку у природу нанесите на кожу репелент, избегавајте боравак у шумама и некултивисаној бујној природи са пуно растиња. Носите светлу одећу која покрива руке и ноге, а панталоне увуците у чарапе. Након боравка у природи обавезно проверите своју кожу, прегледајте децу и кућне љубимце. Обавезно то урадите ако сте видели да је пас пролазио кроз високу траву или жбуње.
Најбољи лек против крпеља је превенција. Ако редовно чешљате и прегледате длаку свог пса док траје сезона крпеља и стављате му заштитни препарат, велике су шансе да ове сезоне нећете имати проблема. Имајући у виду да је сезона испаше оваца, коза и говеда у пуном јеку, мере опреза и контроле су такође пожељне. Са вама је још лакше, јер убод и свраб осећате. Ако осетите оток и бол, онда сте у проблему и не часите ни часа, већ потражите помоћ специјалисте. Са природом увек можемо лепо да живимо уколико је слушамо.
Ауторка: Соња Цветковић
Остали текстови
