Да ли знате колико година има ваш пас: Ово је нова формула за рачунање

ПРОРАЧУН да једна псећа година износи седам људских година је једноставан, али и погрешан. Научна студија из 2020. године показала је да пси не старе линеарно у поређењу са људима и понудила нову, прецизнију формулу за претварање њихове старости у људске године, пише ScienceAlert.

Епигенетски сат
Истраживачи су анализирали узорке крви од 104 лабрадора ретривера, старости од штенаца до 16 година. Упоредили су њихове обрасце метилације ДНК са онима од 320 људи старости од једне до 103 године. Метилација ДНК је процес којим хемијски обележја утичу на активност гена. Ови обрасци се предвидљиво мењају током времена, омогућавајући научницима да развију „епигенетски сат“ за процену биолошке старости.

Поређење је показало да млади пси имају сличне обрасце метилације као млади људи, а старији пси као старији људи. Међутим, динамика старења се разликује.

Чини се да пси пролазе кроз највећи део свог биолошког старења веома рано у животу, након чега се процес успорава. Молекуларна старост пса се добро поклапа са кључним физиолошким фазама. На пример, штене старо осам недеља има епигенетску старост која одговара људској беби од око девет месеци.

Нова формула за израчунавање
На основу ових података, истраживачи су осмислили математичку формулу за претварање псећих година у људске године: људске године = 16 × ln(псеће године) + 31. У формули, „ln“ означава природни логаритам календарске старости пса.

Илустрација: Познато је да већи пси генерално живе краће од мањих паса, док мешанци и стерилисани или кастрирани пси живе у просеку дуже

Према овом прорачуну, једногодишњи пас је еквивалентан 31 људској години. Двогодишњак је еквивалентан 42-годишњем човеку, док је четворогодишњи пас већ у средњим годинама са око 53 људске године. Старење се затим наставља успоравати, при чему дванаестогодишњи пас достиже старост упоредиву са 71-годишњим човеком.

Ограничења и разлике између раса
Главно ограничење студије је то што је спроведена искључиво на лабрадорима. Научници напомињу да различите расе, које могу имати драстично различите животне векове, такође могу имати различите криве старења.

Познато је да већи пси генерално живе краће од мањих паса, док мешанци и стерилисани или кастрирани пси живе у просеку дуже. Стога је могуће да пси различитих раса и величина старе различитим брзинама, али студије о њиховим обрасцима метилације ДНК још увек нису спроведене.

Шта нам старење паса говори о старењу сисара
Циљ истраживања није био само да се направи бољи калкулатор старости паса, већ и да се разумеју промене у ДНК сисара током старења. Упоређивањем паса, људи и мишева, научници су пронашли 394 гена чија се метилација мењала на сличан начин са годинама код све три врсте.

Ови гени су углавном укључени у процесе развоја организма. То доводи до закључка да старење није процес одвојен од развоја, већ његов наставак.

Чињеница да сисари који деле милионе година еволуције деле сличне молекуларне потписе старења отвара нове могућности. Ако се ови потписи могу користити за превођење биолошке старости међу врстама, пси би могли постати користан модел за проучавање процеса старења код људи.

Како аутори студије наводе: „Пси деле са људима скоро све аспекте свог окружења, укључујући факторе повезане са старењем као што су исхрана и изложеност хемикалијама.“ На овај начин, пси би могли помоћи научницима да боље разумеју људско старење, са крајњим циљем проналажења метода које ће осигурати да и људи и пси живе дуже и здравије.

Извор: https://www.index.hr/ljubimci/clanak/znanost-ima-novi-odgovor-na-pitanje-koliko-vas-pas-zapravo-ima-godina/2833415.aspx