Прва генетска анализа ове врсте, спроведена на различитим расама паса, пружа до сада најјаснији увид у то зашто велики пси ретко живе дуже од својих мањих сродника.
Према истраживању тима биолога објављеном у научном часопису PopularScience, дугогодишња повезаност величине пса и његовог животног века вероватно је последица деловања такозваних “скачућих гена”, који са старењем почињу да изазивају поремећаје у ДНК паса.
Већина власника паса упозната је са једним несрећним правилом – што је пас већи, то му је животни век краћи.
Иако то није увек случај, расе попут немачке доге углавном не живе толико дуго као мањи пси, попут златних ретривера или мопсева.
Велики пси такође су знатно подложнији здравственим проблемима и болестима повезаним са старењем.
Ове особине паса у оштрој су супротности са оним што биолози често примећују код других сисара, где веће врсте, попут китова, неретко живе много дуже од ситних животиња, као што су глодари.
Управо због тих необичности генетика наших омиљених четвороножних пријатеља посебно је занимљива истраживачима.
“Пси представљају изузетан модел за разумевање старења јер показују огромне разлике у животном веку унутар једне врсте”, објаснио је коаутор студије Ноа Снајдер-Маклер, еволуциони биолог са Државног универзитета Аризоне.
Чињеница да пси живе уз људе више од 30.000 година такође представља јединствену прилику за научнике.
Илустрација: Наука је коначно одгонетнула зашто мањи пси живе дуже од великих раса
Кућни љубимци и њихови власници деле многа свакодневна искуства, животно окружење и физичке навике, па је логично претпоставити да би боље разумевање генетике паса могло да помогне будућим истраживањима људске биологије.
Имајући то у виду, Снајдер-Маклер и његове колеге недавно су анализирали генетске податке 864 пса, прикупљене у оквиру пројекта Дог Агинг Пројецт, који се бави истраживањем старења паса.
Посебно су се усредсредили на мапирање метилације ДНК на нивоу целог генома, процеса који регулише активност гена без промене самог ДНК записа.
Метилација ДНК део је ширег епигенома, на који утичу спољашњи фактори попут стреса и исхране, а представља и добро познат показатељ старења и регулације ДНК.
Тим Снајдер-Маклера открио је да је старење паса повезано са слабљењем контроле над посебном групом транспозабилних елемената, односно “скачућих гена”, познатих каоLINE1.
Ови генетски елементи могу да стварају своје копије и убацују их на различита места у геному, што може да доведе до оштећења ДНК.
У почетку то не представља велики проблем захваљујући регулацији путем метилације ДНК, али та способност слаби са годинама.
Слабија контрола значи и више оштећења, која се испољавају кроз генетску нестабилност, болести и рак.
“Открили смо да епигенетска регулација транспозабилних елемената, посебно LINE1, изгледа представља један од главних фактора који одређују колико брзо различити пси старе”, рекао је Снајдер-Маклер.
Илустрација: Велики пси такође су знатно подложнији здравственим проблемима и болестима повезаним са старењем
Више од 40 одсто делова генома повезаних са елементима LINE1 губи метилацију ДНК како пас стари, али је брзина тог процеса знатно већа код крупнијих раса.
Резултати истраживања показали су да велики пси у просеку губе 35 одсто више метилације LINE1 елемената него мањи пси.
“То указује да би брже старење великих паса могло, барем делимично, да буде последица слабије контроле над овим ‘скачућим генима'”, закључио је Блејз Маринер, стручњак за геномику са Државног универзитета Аризоне и коаутор студије.
Још није јасно да ли активностLINE1 елемената директно узрокује старење, али ново истраживање наглашава да ови делови генома представљају важна подручја за проучавање биолошког старења.
Осим што би могла да помогну у разумевању разлика у животном веку међу расама паса, ова открића могла би да усмере и истраживања сличних генетских промена код људи.
“Ако се то потврди, деловање на ове елементе или механизме који их регулишу могло би да представља обећавајући правац за развој будућих терапија које би продужиле период здравог живота код људи”, рекао је Снајдер-Маклер.
Извор: https://www.021.rs/zivot/svet-zivotinja/458047/biolozi-konacno-otkrili-zbog-cega-velike-rase-pasa-zive-krace-od-manjih
Кога ваш љубимац више воли: Онога ко га храни или ко се игра са њим?
