Отркривен још један паразит код мачака који може да се пренесе на људе

КАДА се помену мачји паразити, већина људи помисли на токсоплазму. Међутим, нова студија открива да постоји још један паразит, Giardia duodenalis, који је прилично распрострањен и може се пренети и на људе. Ово је до сада највећа студија о присуству овог паразита код домаћих мачака у Северној Америци, извештава ScienceAlert .

Мање познати, али широко распрострањени паразит
За разлику од токсоплазме, о паразиту Giardia duodenalis се мање говори, иако може изазвати болест гиардијазе. Већина инфекција је асимптоматска, али код неких животиња и људи може изазвати дијареју, болове у стомаку, слабост и друге здравствене проблеме. Код животиња може довести и до успоравања раста.

Једна од 16 мачака је позитивна на тест
Истраживање, објављено у часопису PLOS One, анализирало је више од 157.000 узорака столице домаћих мачака из САД и Канаде. Тим који је предводила ветеринарка Маргарет Вингерд користио је PCR тестове и открио присуство паразита G. duodenalis у 9.962 узорка. То значи да је укупна стопа инфекције 6,3 процента, односно да је приближно једна од 16 тестираних мачака била позитивна.

Од укупног броја позитивних мачака, 18,5 одсто (1.840 узорака) је било инфицирано паразитима групе А или Б. Ове групе имају зоонотски потенцијал, што значи да се инфекција може пренети са мачке на човека.

Мачићи и нестерилизовани мужјаци су у већем ризику
Анализа је показала да неке групе мачака имају веће шансе за инфекцију. Мужјаци су били нешто подложнији инфекцији од женки, а млађе мачке знатно чешће од старијих. Код мачића је забележена стопа инфекције од 10,7 процената, док је код мачака старијих од 10 година била само 1,3 процента. Мачићи су такође имали највећи удео зоонотских сојева паразита (19,9 процената).

Илустрација: У највећем ризику су мачији и одрасли нестерилисани мужјаци

Нестерилисане одрасле мачке су такође имале већу вероватноћу да буду позитивне на тест него стерилисане, иако је супротно важило за мачиће. Научници сумњају да би већи ризик код мужјака и нестерилисаних мачака могао бити повезан са њиховим начином живота, као што је боравак напољу и склоност ка лутању, али и са разликама у њиховом имунолошком систему.

Већа стопа инфекције код мачића могла би се објаснити јачим стеченим имунитетом код старијих животиња. Још један могући разлог су разлике у окружењу и активностима којима су изложени.

Већи ризик од инфекције зими
Истраживање је такође открило географске и сезонске разлике. Највећа укупна стопа инфекције забележена је код мачака на америчком Средњем западу (7,8 процената). С друге стране, на североистоку САД забележен је највећи удео потенцијално зоонотских варијанти међу зараженим мачкама (21,6 процената).

Стопе откривања биле су знатно ниже лети (4,6 одсто) него зими (8,1 одсто). Аутори студије то приписују чињеници да цисте паразита могу да преживе дуже време у хладним, влажним срединама. „Ово би могло да објасни генерално нижу стопу инфекције лети, јер су лета обично топла и сува, па су шансе за преживљавање циста мање“, наводи се у студији.

Значај редовних прегледа
Генерално, резултати показују да је око 1,2 одсто свих тестираних мачака носило паразите који се могу пренети на људе. Иако је ово релативно мали проценат, научници упозоравају да распрострањеност паразита захтева опрез и праћење.

„С обзиром на способност G. duodenalis да инфицира широк спектар домаћина, укључујући људе и животиње, ова протозоа може представљати проблем јавног здравља“, напомињу аутори. „Наши резултати показују да приближно 18 процената мачака у Сједињеним Државама и Канади заражених овим паразитом носи потенцијално зоонотске групе. Ово наглашава важност редовног скрининга фецеса домаћих мачака, посебно оних са већим ризиком или оних које живе у домаћинствима са малом децом, старијим особама и имунокомпромитованим особама.“

Извор: https://www.index.hr/ljubimci/clanak/otkriven-cest-macji-parazit-koji-se-moze-prenijeti-na-ljude/2846637.aspx